Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2008, vol. XLII, br. 3, str. 211–246
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.724:343.63(4)
interdoi: 10.5937/zrpfns42-0066
Autor:
Dr Branislav Ristivojević , docent
Sažetak:
Evropa doživljava opšte kretanje ka narušavanju ravnoteže između slobode govora i dostojanstva društvenih skupina na štetu prve. Zabrane slobode govora su sve brojnije i sve obimnije, a primena sve češća. Krivičnopravne odredbe koje sadržinski odgovaraju pojmu govora mržnje sadrže nekoliko zajedničkih odlika.
Pretnju stabilnim odnosima između društvenih skupina koja zavređuje krivičnopravno uplitanje predstavlja samo javan govor mržnje. On se iscrpljuje u podsticanju na mržnju i narušavanju
časti i dostojanstva društvenih skupina, ali će se najčešće pojaviti u obliku smeše oba. U pravilu će se uvredama, omalovažavanjem ili klevetanjem podsticati na mržnju. Sa izuzetkom nemačkog, i do neke mere finskog zakonodavca, niti jedan nije uspeo da postigne potpunu zaštitu svih društvenih skupina. Na-brajenjem zaštićenih društvenih skupina uvek se stvara opasnost da neka od njih bude propuštena, a to će u pravilu biti ona društvena skupina koja je najslabija i kojoj će, sledstveno tome, zaštita biti najpotrebnija. Sko-ro pravilna geografska rasprostranjenost dveju različitih vrednosti koje se štite krivičnim delima koja sadržinski odgovaraju pojmu govora mržnje govori da su društva severozapadne Evrope uspešnija u postizanju stabilnih i dobrih odnosa između različitih nacija, rasa, vera, etnosa i drugih društvenih skupina.
Ključne reči:
Govor mržnje, društvene skupine, sloboda govora, do-
stojanstvo, čast, uvreda, kleveta, podsticanje, javno.