Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2008, vol. XLII, br. 3, str. 143–172
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 347.466(37)
interdoi: 10.5937/zrpfns42-0062
Autor:
Dr Magdolna Sič , vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Posle dugotrajnog traganja za odgovoromu lavirintu pojmova i instituta modifikovanih usled susreta različitih pravnih kultura na teritoriji Rimske imperije i prilagođenih potrebama očuvanja cartva u vreme dekadencije (utilitas publica),naišli smo na veoma jednostavan odgovor: fiduciaje zadržana kao vrsta zaloge u izvorima i u praksi poznog Rima i ranog srednjeg vekakao zaloga koja se zasniva na međusobnom poverenju (fides-u) stranaka.
Mada su dogmatska pravila oba instituta ista, fiduciase ne javlja kao sinonim pignusa u izvorima tzv. zapadno rimskog vulgarnog prava. Za razliku od pignusa ili zaloge u korist rimske blagajne koja se smatra prećutno zaključenom (tacitecontrahitur),ovu vrstu zaloge dužnik predaje na poverenje (fides) pove-riocu da će biti sačuvana i vraćena, ili se stvar samo opterećuje zalogom u korist poverioca računajući na dužnikovu fides da će sačuvati predmet zaloge i staviti poveriocu na raspolaganje da namiri svoje potraživanje.
Da li je fiducija vezana za mancipaciju? U praksi postklasičnog Zapada korišćen je modifikovan vid mancipacije: određena svečana radnja (iuris so-lemnitas) koji uključuje element `manu tradere`; manu capere` akt odomaćen u praksi koji vezuje strane u poslu (nexu faciendo).Ovaj akt je po pravilu bio praćen i ispravom (chartula). Postoje indicije da je fiducija ostala vezana za ovakvu promenjenu mancipaciju. Na osnovu takvih indicija možemo pretpostaviti da ako bi bilo reči o obezbeđenju isplate cene nepokretnosti putem fiducije, fiducija bi morala biti potvrđena ispravom zbog posebne forme propisane za kupoprodaju nepokretnosti(CTh. 3, 1, 2 iz 337. godine) čiji je jedan od bitnih elemenate da je cena plaćena ili barem na neki način obezbeđena (Nov. Val. 32 iz 451. godine). Posebna forma i potvrđena isplata (obezbeđe-nje) cene trebalo je da garantuje istinitost i trajnost stečene svojine radi evidencije novog vlasnika u javne knjige (publicis libris, censualibus paginis)kao novogporeskog obveznika.
Mada postoje indicije daje fiducija u ovom periodu mogla biti vezana za modifikovani oblik mancipacije to ne znači da je fiducija vrsta zaloge kod koje dolazi do prenosa svojine pretmeta zaloge na poverioca, što je potvrđeno i našim istraživanjem izloženim u prvom delu rada. 86 S jedne strane, došlo je do promene same mancipacije, a s druge strane fiducijarni sporazum čini predmet zaloge na neki način nezavisnim kako u pogledu svojinskih ovlašćenja dužnika tako i u pogledu svojinskih ovlašćenja poverioca (slično položaju emancipovane ćerke pod fiducijarnim sporazumom o remancipaciji: ona postaje nezavisna ka-ko u odnosu na svog prirodnog oca tako i u odnosu fiducijarnog oca kome je mancipovana), što znači da je predmet opterećen zalogom samo na određeno vreme. Imajući u vidu privremenu (ad tempus) opterećenost predmeta zalogom (fiducijom), kao i modifikovanu mancipaciju koja više nije način pribavljanja svojine, dolazi do izražaja nezavisan položaj predmeta zaloge u smislu da ne pripada nikome, jer je pod fiducijarnim sporazumom. U tom smislu možemo tumačiti i Becijeve reči o fiduciji zapisane u vreme nastanka Brevijara:Boethius, ad Cic. Top. 1117A:
`Fiduciam uero accepit cuicumque res ali-
qua mancipatur, ut eam mancipanti remancipet…haec mancipatio fiduciaria
nominatur, idcirco quod restitu
endi fides interponitur.`
Ključne reči:
Fiducia, pignus, zaloga