Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2008, vol. XLII, br. 1-2, str. 677-694
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.77:004.4
interdoi: 10.5937/zrpfns42-0039
Autor:
Mr Sanja Radovanović, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U ovom radu biće reči o novoj formi zaključenja ugovora koja je na tržište ušla kroz plasman standardnih (korisničkih) softvera, ugovorima na omotu proizvoda. Naime, kako je softver delo intelektualnog stvaralaštva čiji autor ima ekonomski interes da kontroliše iskorišćavanje dela, najčešći način ekonomske ekploatacije jeste putem ugovora o licenci softvera. Nadalje, imajući u vidu činjenicu da softveri imaju široko polje primene, na tržištu roba i usluga oni uživaju status proizvoda masovne potrošnje. Polazeći upravo od te „masovnosti“, zaključivanje ugovora o licenci neposredno sa svakim korisnikom pojedinačno nije nemoguće, ali je izuzetno skupo i nepraktično u vremenu koje karakteriše brz promet roba i usluga. Stoga su najveći proizvođači softvera, kroz poslovnu praksu, uobličili ugovore na omotu proizvoda kod kojih se uslovi ugovora nalaze, kako i sam naziv upućuje, na omotu ambalaže. Korisnik zaključuje ugovor o kupoprodaji primerka softvera, a ugovor o licenci, nakon upoznavanja sa ponuđenim uslovima, zaključuje u jednom kasnijem momentu, u momentu otvaranja pakovanja. Upravo ova činjenica da se zaključenje ugovora vezuje za jednu realnu radnju, otvara niz pitanja u vezi sa punovažnošću tako zaključenog ugovora, o kojima će u ovom radu naročito biti reči.
Ključne reči:
softver, ugovori o licenci softvera, ugovori na omotu proizvoda, shrink-wrap licence, kupoprodaja, izjava volje, obim saglasnosti, tipski ugovori, jezik ugovora, konkludentna izjava volje, punovažnost ugovora