Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2008, vol. XLII, br. 1-2, str. 941-954
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 341.4
061.1EU:341.4
interdoi: 10.5937/zrpfns42-0053
Autor:
Dr Kristina Karšai, docent
Univerzitet u Segedinu
Pravni fakultet u Segedinu
Sažetak:
Istorijski posmatrano, princip uzajamnog priznanja, vezan za krivično pravo i krivično procesno pravo, se pojavilo među prvim odredbama o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Prvi oblik je bio negativan: poricanje uzajamnog priznanja (dvostruke inkriminacije).
U razvoju prava o ekstradicije i međunarodne pravne pomoći, zahtev dvostruke inkriminacije je imao centralnu ulogu, samo poslednja dostignuća «trećeg stuba» prava Evropske unije relativiziraju njen značaj i to naravno samo među zemljama članicama Evropske unije.
Princip uzajamnog priznanja ne zahteva zauzimanje stava o kažnjivosti ili nekažnjivosti okrivljenog, već samo poziva na izvršenje konkretne (inostrane) sudske odluke u pravnom okviru međusobne saradnje u krivičnim stvarima u zemljama članicama Evropske unije. To znači, ako jedna država, zbog nekih stvarnih okolnosti, ne može izvršiti svoju presudu (na primer zato, što je osuđeni pobegao u inostranstvo i sl.). druga država će joj pružiti pomoć, bez preispitivanja detalja presude. Može ispitati samo da li postoje formalne prepreke saradnje, dok glavna pitanja inostranog krivičnog postupka (npr.postojanje krivične odgovornosti) ostaju van razmatranja.
Rad se bavi najnovijim razvojem Evropskog prava vezanog za pitanje uzajamnog priznanja: prvo u oblasti međunarodne saradnje u krivičnim stvarima (uzajamno priznanje sudskih odluka, pravna pomoć kao ograničeno uzajamno priznanje), zatim uzajamno priznanje u materijalnom smislu i uzajamno priznanje dokaza (uzajamno priznanje činjenica ili pravnih shvatanja). Zatim, autor analizira moguće teorijsko opravdanje principa uzajamnog priznanja: princip „metode bez presude“ koja proističe iz sličnog principa komunitarnog prava. Konačno, rad sadrži neka razmatranja vezana za slobodno kretanja sudskih odluka u krivičnim stvarima i slobodan protok dokaza.
Ključne reči:
Rad nema ključne reči.