Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2007, vol. XLI, br. 1-2, str. 387–407
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 343.4
342.724
interdoi: 10.5937/zrpfns41-0024
Autor:
Milena Pavlović, asistent-pripravnik
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultetu Novom Sadu
Sažetak:
Zločini mržnje, koji bi se mogli definisati kao dela počinjena iz mržnje učinioca prema društvenoj grupi kojoj pripada žrtva, izuzetno su društveno opasni. Krivična dela protiv nečije rasne, nacionalne, etničke, religijske pripadnosti ili neke druge karakteristike, mogu dovesti do daljih konflikata i ugroziti srž i osnovne vrednosti društva, koje se zasnivaju na načelu jednakosti.
Međunarodno pravo može poslužiti kao efikasno sredstvo za suzbijanje zločina mržnje, jer se njime mogu ostvariti dva cilja. Prvo, međunarodno pravo može ponuditi normativni osnov koji države dalje mogu prilagođavati svojim posebnim potrebama. Drugo, međunarodna inicijativa ukazuje na jaku posvećenost međunarodne zajednice suzbijanju različitih formi netolerancije, koji imaju tendenciju globalizacije.
U radu su predstavljeni najvažniji međunarodni instrumenti za borbu protiv zločina mržnje. Kako bi se izdvojile odgovarajuće pravne norme, bilo je potrebno napraviti razliku između akata diskriminacije i zločina mržnje. Pri tome, uzeti su u obzir samo instrumenti koji predviđaju krivičnopravnu zaštitu, a da bi se mogle uočiti njihove specifičnosti, posebno su obrađeni dokumenti koji sadrže obavezujuće i neobavezujuće norme.
Ključne reči:
zločini mržnje, Konvencija UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, diskriminacija, krivično pravo