Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2007, vol. XLI, br. 1-2, str. 325–343
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 339.923:061.1EU]:341.645.5
interdoi: 10.5937/zrpfns41-0020
Autor:
Mr Bojan Tubić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultetu Novom Sadu
Sažetak:
Postupak za poništaj akata Zajednice mogu da pokrenu institucije Zajednice, države članice i fizička i pravna lica. Status subjekata nije isti, jer ovi tzv. privatni tužioci moraju da dokažu, u svakoj situaciji, da je pogođen njihov pravni interes. Oni mogu da pokrenu postupak protiv odluka koje se odnose na njih tj. ukoliko ih one direktno pogađaju. Prema članu 230 Ugovora o osnivanju EZ, tužba se može podneti protiv regulativa, direktiva i odluka, jer one imaju obavezujući karakter. Upravo iz ovog razloga, preporuke i mišljenja nisu podobni za sudsku kontrolu zakonitosti. Akti koji se osporavaju moraju biti oni važeći u pravnom sistemu Zajednice i moraju biti objavljeni u Službenom listu Evropskih zajednica. Upravo od dana objavljivanja počinje da teče rok od dva meseca za pokretanje postupka.
U nekim slučajevima, ovaj rok počinje da teče od trenutka obaveštavanja neke osobe o postojanju akta koji se na nju odnosi. Ukoliko se pronađu povrede prava Zajednice pri donošenju akta, on se proglašava ništavim i nestaje iz pravnog sistema Zajednice. Na ovaj način se postiže kontrola akata i doprinosi uspostavljanju jednog logičkog pravnog poretka Zajednice.
Ključne reči:
tužba za poništaj, Savet, Evropski parlament, Sud pravde evropskih zajednica, Sud prve instance, Ugovor o osnivanju Evropske zajednice, privatni tužilac