Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2007, vol. XLI, br. 1-2, str. 137-153
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 347.441.22
interdoi: 10.5937/zrpfns41-0008
Autor:
Dr Danica Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultetu Novom Sadu
Sažetak:
Jedan od načina modifikacije pravnog posla je ugovaranjeuslova, čime se redovna pravna dejstva pravnog posla vezuju za neku buduću i neizvesnu činjenicu ili okolnost. Uslov se u pravnoj teoriji obično definiše kao buduća neizvesna činjenica ili okolnost od čijeg nastupanja(pozitivan uslov) ili nenastupanja (negativan uslov) zavisi nastanak (odložni uslov) ili prestanak (raskidni uslov), redovnih pravnih dejstava pravnog posla. Definicija u Zakonu o obligacionim odnosima, je delom izmenjena u odnosu na navedenu, jer se ne zahteva da neizvesna činjenica bude i buduća i pogrešno se uzima da od uslova zavisi nastanak ili prestanak pravnog posla umesto, nastanak ili prestanak pravnog dejstva pravnog posla. Pored podele na pozitivne i negativne, odložne i raskidne, uslovi se prema načinu na koji nastaju dele na, kazuelne, potestativne i mešovite. U pogledu pravnog dejstva pravnog posla razlikuju se tri slučaja. Prvi slučaj, pravno dejstvo pravnog posla pre nastupanja uslova, kada postoji neizvesnost u pogledu njegostvarenja (conditio pendent),drugi pravno dejstvo pravnog posla posle nastupanja uslova (conditio existit) i slučaj neostvarivanja ili osujećenja uslova. U prvoj fazi, iščekivanja da uslov nastupi ili nenastupi različito je pravno dejstvo u slučaju odložnog i raskidnog uslova. Dok se ne ostvari odložni uslov pravno dejstvo pravnog posla uopšte ne nastaje, a kod raskidnog pravni posao proizvodi pravno dejstvo kao da uslov nije ugovoren. Kada se uslov ostvari pravne posledice nisu iste u slučaju odložnog i raskidnog uslova. Kada se ostvari odložni uslov pravni posao počinje da proizvodi pravno dejstvo, ali je sporan trenutak od kada dejstvo pravnog posla nastaje. Moguća su dva rešenja. Prema jednom pravni posao proizvodi pravna dejstva od momenta zaključenja pravnog posla, a prema drugom od momenta ostvarenja uslova. Zakonom o obligacionim odnosima prihvaćeno je stanovište da odložni uslov deluje retroaktivno, od zaključenja pravnog posla, a raskidnu uslov deluje od trenutka nastupanja uslova, pro futuro. Odlozni uslov prema pomenutom Zakonu, ima retroaktivno dejstvo samo ukoliko nije drugačije određeno zakonom ili voljom stranaka, ili ako priroda posla ne upućuje na neko drugo rešenje iz čega se može zaključiti da dejstvo odložnog uslova ima dispozitivni karakter.
Neostvarivanje uslova u slučaju odložnog uslova ima za posledicu, kao da pravni posao nije bio zaključen, a u slučaju raskidnog uslova nastupaju pravne posledice kao da uslov nije ni ugovoren. U slučaju osujećenja uslova, ako jedna od strana koju tereti uslov, protivno načelu savesnosti i poštenja osujeti njegovo ostvarenje smatra se kao da uslov ostvaren, Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje protivno načelu savesnosti i poštenja prouzrukuje strana u čiju korist je on ugovoren. Nevažećim se smatraju uslovi koji su nedozvoljeni, nemoralni ili nemogući.
Ključne reči:
uslov, vrste uslova, odložni uslov, raskidni uslov, potestativni uslov, dejstvo uslova, osujećenje uslova, nedozvoljen i nemoguć uslov