Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2006, vol. XL, br. 3, str. 231-243
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.441.8
interdoi: 10.5937/zrpfns40-0065
Autor:
Dr Danica Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Zabluda je mana volje koja ima za posledicu relativnu ništavost ugovora. Zabluda je pogrešna predstava (nesvesni nesklad između unutrašnje volje i njene izjave) o nekom elementu ugovora ili o drugoj pravnoj činjenici koja utiče ne njegovu punovažnost. Prema Zakonu o obligacionim odnosima nije svaka zabluda razlog za poništenje ugovora, nego samo ona koja je bitna. Bitna zabluda je ona koja se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se ugovor zaključuje, ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se prema običajima u prometu ili prema nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi, da je za zabludu znala ne bi zaključila ugovor takve sadržine. Pojam bitne zablude određen Zakonom o obligacionim odnosima, u pogledu „predmeta“ treba tumačiti ne kao činidbu nego kao stvar koja je predmet činidbe, dok bi izraz „običaj u prometu“ trebalo kao u švajcarskom Zakoniku o obligacijama tumačiti u smislu pravila poslovnog morala. U radu se posebno obrađuje i nesporazum kao mana volje i navode pravne posledice koje on izaziva.
Ključne reči:
pojam rušljivog pravnog posla, pojam zablude, vrste zablude, bitna zabluda, nesporazum