Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2006, vol. XL, br. 3, str. 107-121
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 347.441.6(37)
interdoi: 10.5937/zrpfns40-0059
Autor:
Dr Tamás Nótári,
Univerzitet „Károli Gáspár“ u Budimpesti
Sažetak:
Autor u ovom članku od pravnih maksima koje se javljaju kao sredstva tumačenja, svoje istraživanje usmerio je na proverbium «summum ius summa iniuria».
Prati njegovo korišćenje u antičkim literalnim izvorima posebno kod Terencija, Kolumele i najzad u spisima Cicerona.
Smatra, da je značenje ove izreke javlja na najjasniji način u tekstovima Cicerona. Prema Ciceronu, označava zlonamernu primenu i ostvarivanje prava u procesu interpretatio iuris putem preteranog pridrža- vanja slovu zakona izigravajući na taj način njegov smisao.
Autor posle utvrđivanja značenja ove izreke prati različita značenja izraza interpretatio, njihov nastanak i razvojne etape. Smatra, da jetermin interpretatio spajajući mutatis mutandis s jedne strane, nijanse ter-mina koje se javljaju u oblasti religije i s druge strane, značenja u grama-
tici, stiglo do obeležavnja značenja interpretativne delatnosti pravni-
ka klasičnog perioda. Celzova sententia «ius est ars boni et aequi» formuliše jedan od najuopštenih, najobuhvatnijih osnovnih načela tumačenja u funkciji zaš- tite od preteranog doslovnog tumačenja i primene summum ius. Na osnovu analize ove Celzove definicije autor konstatuje da, – mada rimski učeni pravnici nikad nisu definisali pojam aequitas-a – aequitas je postao, zahvaljujući saradnji jurisprudencije i retorike, veoma značajno sredstvo razvoja prava putem pravne prakse Kao eklatantan primer dalje primene izreke summum ius summa iniuria ukazuje na odgovarajuće tekstove dela Erazmusa Roterdamskog pod nazivom «Adagia». Citirajući tekstove ovog izvora želi da ukaže na to kako je jedna izreka postala pravno pravilo (regula iuris) – bez neposredne primene u pravu – na koji način je posrednim putem ušla u savremenu pravnu misao.
Ključne reči:
Ovaj rad nema kljucnih reci