Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2006, vol. XL, br. 3, str. 35-71
jezik rada: italijanski
Originalni naučni rad
udk: 342(37)
interdoi: 10.5937/zrpfns40-0057
Autor:
Đovani Lobrano
Univerzitet u Sasariju
Sažetak:
Rimskom javnom pravu u modernoj eposi se ne poklanja pažnja, bilo da je reč o primeni rimskih javnopravnih instituta, bilo o njegovom izučavanju i unošenju u programe univerzitetskih studija. Do radikalnog i svesnog odbacivanje rimskog javnog prava došlo je tokom XIX i XX veka, a činioci koji su do toga doveli su brojni. Osnovni uzrok je prih- vatanje engleskog, tj. parlamentarnog, ustavnog modela (koji interpretira
Monteskje u Duhu zakona) a odbacivanje rimskog modela neposredne demokratije (čiju sintezu daje Žan-Žak Ruso u Društvenom ugovoru). Ta dva modela suštinski se razlikuju kako po subjektu koji oblikuje opštu volju i postupku po kome se ona utvrđuje, tako i po sredstvima kojima se štite prava i slobode. Engleski model podrazumeva parlament i političko predstavljanje, a kada je reč o zaštiti prava i sloboda, uravnoteženu podelu vlasti. Rimski model podrazumeva lokalnu zajednicu i neposredno učešće građana, a kada je reč o zaštiti prava i sloboda podrazumeva tribune i zaštitnike građana. Ta dva ustavna modela razlikuju e u još jednoj bitnoj stvari. Javno i privatno pravo se u rimskom modelu razlikuju, a u engleskom se odvajaju. U pozadini zapostavljanja rimskog javnog prava atoji niz stvari: nastanak modernog pojma „pravno lice“ u koji se smešta i država (dok rimsko pravo pojmove „pravno lice“ i „država“ nema); tok francuske revolucije i događaji koji su kasnije doveli do toga da između dva ponuđena ustavna modela, žirondinski (engleski) i jakobinski (rimski), pobedi prvi; prevlađujuće stanovište istorijskopravne nauke da rimsko Momzena) koje je u nekim slučajevima bilo dovedeno do apsurdnog zak- ljučka „da rimsko javno pravo ne postoji“; kriza romanističke nauke koja nije istrajala na izučavanju veze javno – privatno u rimskom pravu; kriza pravne nauke u celini koja je svoju usmeravajuću ulogu prepustila eko- nomskoj nauci; prihvatanje utopističkog metoda (Karl Marks) na račun analize modela koji su se javljali tokom istorije i dr. U poslednjim decenijama nanovo jača interes za izučavanje rimskog javnog prava. Uzrok je kriza „države“, spoljašnja (globalizacija) i unutrašnja (podele). U krizi je ideja da država uvek mora biti uređena prema engleskom modelu. Postoje problemi u funkcionisanju parlamentarnog cictema i zaštiti prava i sloboda (na ovo drugo ukazuje uvođenje institu ta Zaštitnika građana u Italiji, Zaštitnika naroda u Španiji, Medijatora u Francuskog, Ombudsmana u nizu zemalja). Spontano okretanje rimskom javnom pravu pokazuje da se pravnici i na polju javnog prava okreću ka metodu „istorijskog modela“. Ovakva orijentacija je ispravna. Izučavanje rimskog javnog prava, kao i rimskog prava u celini, mora biti podređeno podrediti ideji da nema pravog izučavanja prava ukoliko ono ne služi razrešavanju aktuelnih pravnih problema. Ovo neki romanisti zaboravljaju i rimsko pravo izučavaju kao nešto što je isključivo vezano za p ošlost.
Ključne reči:
Ovaj rad nema kljucnih reci