Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2005, vol. XXXIX, br. 3, str. 129-144
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.23
interdoi: 10.5937/zrpfns39-0038
Autor:
Dr Danica Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Prilikom određivanja pojma prava svojine nije moguće definisati ovaj pojam koji bi važio za sva društva i za sva vremena bez izuzetka. U ovom radu navedene su različite definicije prava svojine u pravnoj teoriji i zakonodavstvu od rimskog prava do današnjih dana. Me-đu mnogobrojnim definicijama ovog pojma učinjen je pokušaj odredređi-vanja prava svojine na sledeći način. Pravo svojine je stvarno pravo na određenoj stvari koje ovlašćuje titulara ovog prava, da sa stvari i koristima od nje postupa po svom nahođenju, kao i da svakog drugog iz toga isključi ako se to ne protivi pravima drugih niti zakonskim ograničenjima.
Pravo svojine je najpotpunije, isključivo i trajno stvarno pravo na određenoj stvari (pravna vlast na stvari) koje ovlašćuje titulara ovog prava da stvar po svom nahođenju koristi na način utvrđen zakonom.
Osnovna karakteristika prava svojine je njegova sveobuhvatnost (potpunost), koja vlasniku omogućava potpunu pravnu vlast na stvari koja je u određenom pravnom poretku uopšte moguća. Svojina je najapso-lutnije pravo na jednoj stvari, a pojedina ovlašćenja koja predstavljaju njenu sadržinu, su samo manifestacije ove potpunosti. Elastičnost (rekadentnost) prava svojine manifestuje se u tome da se sa prestan-kom ograničenja prava svojine koja u većoj ili manjoj meri sužavaju mogućnost vlasnika da koristi stvar, ovo pravo uspostavlja u punom obimu. Svojina ne trpi ograničenja, bilo da su ona nastala voljom vlas-nika ili su ustanovljena u javnom interesu, pa se po njihovom prestanku ona ponovo uspostavlja u punom obimu. Pravo svojine je trajno pravo jer postoji sve dok postoji i stvar na koju se odnosi. Ona je u vremenskom smislu neograničeno pravo jer se ne može izgubiti nevršenjem. Pravo svojine je jedinstveno pravo čiji se sadržaj ne može deliti. Ona ne predstavlja prost skup pojedinačnih ovlašćenja koje ga čine nego je-dinstveno pravo, sui generis.
Ključne reči:
svojina, vlasnik, pravna vlast, ovlašćenja držanja, korišćenja, (upotreba, pribiranje plodova) i raspolaganja, prava drugih lica, zakonska ograničenja