Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2005, vol. XXXIX, br. 3, str. 403-427
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.34(4-664)
interdoi: 10.5937/zrpfns39-0052
Autor:
Dr Pavle Jovanović, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Članak ispituje složene opšte aspekte postkomuni-stičke tranzicije. Koncept tranzicije iz autoritarnog u demokratski poredak razvijen je sedamdesetih godina prošlog stoleća, nakon duge prevlasti sociologističkog i ekonomističkog, odnosno sistemskog re-dukovanja političkih procesa na epifenomenalni nivo. Ovaj koncept, u tesnoj vezi sa istodobnim političkim promenama u Južnoj Evropi (Španija, Portugalija, Grčka) i manje upečatljivo u Južnoj Americi -kasnije je u osnovi samo proširen na postkomunističku traniziciju na-kon 1989. godine.
Ono što je, po mišljenju autora, ovde bitno jeste po malo para-doksalna okolnost da isto društvo može u jednom trenutku biti i autokratsko i demokratsko, odnosno to da li će biti jedno ili drugo zavisi od političkog izbora u širokom smislu. Ovaj uvid koji autor ši-roko obrazlaže i analizira, ukazuje na samu mogućnost postkomunističke tranzicije. Ujedno, on znatno redukuje osnovanost različitih skeptični sudova o ishodima ovog procesa. Naravno, demokratija se ne može raz-viti ni brzo ni lako, kao ni tržišna (kapitalistička) privreda, a is-to važi i za rekonstrukciju ili konstrukciju moderne (pravne) države. No je u neku ruku dovoljno da se započnu procesi u tom pravcu, a to je, opet, neizbežno s (brzom) razgradnjom komunističkog sistema.
Dva su osnovna uporišta ove mogućnosti. Jedno je to što je ko-munistički sistem – na stranu epohalne, čak milenarističke crte nje-gove ideologije – bio projekat modernizacije odgovarajućih društava, u čemu je doneo značajne rezultate. Na drugi ukazuje svojevremena teza o konvergenciji «sistema». U ovom kontekstu postoji još jedan važan mo-menat: sve veća ekonomska i kulturna integracija komunističkih zema-lja u globalne tokove (pod hegemonijom protivnog sistema).
Autor analizira glavne karakteristike dva osnovna oblika post-komunističke tranizicije – tranzicije u demokratiju i tranzicije u tržišnu privredu, njihove veze, međusobne uslovljenosti i ograničenja. Uz to, ovim dvema često se pridružuje i «treća» tranzicija: promena okvira političke zajednice, ili pojava novih nacionalnih država umes-to tri federacije koje su stvorili komunisti. Autor pažljivo anali-zira korene, osobenosti i moguće domete ove «treće» tranzicije.
U vezi s njom, ali i sa prvim dvema, on govori o promenjenim vrlo povoljnim međunarodnim okolnostima koje, uvodeći evropski deo ovih ze-malja u evroatlantske integracije, u društvo zemalja bogatog i stabil-nog Zapada, zasnivaju onu vrstu državnog cilja i podlogu za demokratski konsensus koji su, na ovom tlu, pratkično bez presedana
Ključne reči:
Tranzicija, postkomunistička tranzicija, demokra-tija, tržišna privreda, protodržava i nacionalna država, procesi modernizacije