Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 3, str. 327-344
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 347.235
349.41
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0092
Autor:
Dr Radenka Cvetić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U Srbiji nikada nije postojala jednoobraznost u pravnoj evidenciji nepokretnosti. Nakon višegodišnjeg lutanja preovladao je zvanični stav da izlaz treba tražiti u uvođenju katastra nepokretnosti na celom području Republike Srbije. Najznačajniji koncepcijski nedostaci tzv. jedinstvene evidencije nepokretnosti su objedinjavanje faktičke i pravne evidencije i njeno poveravanje organu uprave. Konačno je učinjen napor da se dođe do uniformne evidencije nepokretnosti u Srbiji, ali činjenica je da nije izabran pravi put. Jasno je da je zemljišnoknjižni sistem, među postojećim, najsigurniji i najefikasniji sistem registrovanja prava na nepokretnostima. Imajući u vidu činjenicu da zemljišne knjige predstavljaju pravnu tradiciju u jednom delu Srbije, razumljivije bi bilo opredeljenje za taj sistem evidencije nepokretnosti. Davanjem prednosti sistemu jedinstvene evidencije nepokretnosti putem katastra nepokretnosti u nadležnosti upravne vlasti, izabrali smo nešto novo, dakle, neprovereno. Brojne teškoće u realizaciji ove ideje, kao i permanentno traganje za adekvatnim pravilima u proteklom periodu, predznak su problema koji će neminovno pratiti sistem jedinstvene evidencije nepokretnosti, čak i kada konačno bude obrazovana. Uprkos izvršenom zvaničnom izboru, pobornici zemljišnoknjižne evidencije uporni su u insistiranju na prednostima ove evidencije i neophodnosti njenog uvođenja u Srbiji.
Ključne reči:
evidencija nepokretnosti, reforma stvarnog prava, zemljišna knjiga, katastar nepokretnosti