Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 2 tom 2, str. 369-388
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 347.725 : 347.74
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0063
Autor:
Dr Zoran Arsić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Pravo glasa je pravo da se izjavom volje učestvuje u nastanku skupštinske odluke. Treba ukazati da se razlikuje pravo učešća u skupštini od prava glasa i da se regulativa koja se odnosi na pravo glasa, načelno, ne odnosi na pravo učešća u skupštini. Pravo na učešće u skupštini je člansko pravo i to takvo pravo koje se, načelno, ne može oduzeti. Ono nije sastavni deo prava glasa, nego se u odnosu na njega javlja kao posebno upravljačko pravo. Pravo glasa se vrši kroz izjavu volje kojom se akcionar, u pogledu ustanovljenog predloga, slaže, ne slaže ili uzdržava. Treba napomenuti da uzdržavanje ne pretstavlja davanje glasa.
Vršenje prava glasa je, načelno, slobodno. Ipak, postoje određena ograničenja. Osim akcijskopravnih ograničenja, moguća su i obligaciono pravna ograničenja. U tom smislu se govori o ugovorima o vršenju prava glasa. Akcionar se obligacionim ugovorom može obavezati da svoje pravo glasa vrši na određeni način, ili da ga ne vrši. Druga ugovorna strana može biti akcionar, ili treće lice. Ako je ugovor zaključen između akcionara, tada se radi o pool -u. Prema postojećem stavu u sudskoj praksi, nacionalnim zakonodavstvima i teoriji, ovakva ugovorna obavezivanja, i kada sadrže ugovornu kaznu, su punovažna. U tom smislu se ukazuje da takvi ugovori ne povređuju osnove akcijskog prava, a posebno nisu u suprotnosti sa autonomijom društva. Osim toga, naglašava se da ovakvi ugovori nisu u suprotnosti sa principom da svaka akcija daje pravo glasa, budući da se ovde radi o obligacionoj vezi i da njihova punovažnost ne utiče na dejstvo prava glasa. Načelno, takvi ugovori nisu u suprotnosti ni sa dobrim običajima. Ugovori o vršenju prava glasa su obligacionog karaktera, a ne organizaciono pravne prirode. Direktna posledica toga je da takvi ugovori ne ostvaruju nikakvo dejstvo prema trećim licima, zbog čega je davanje glsačke izjave protivno ugovoru punovažno. Kada je pravna priroda ugovora o vršenju pravaglasa u pitanju, treba naglasiti da je ona različita. Kao što smo već ukazali, ugovor o pool -u, odnosno konzorcijumsku ugovor o vršenju prava glasa, predstavlja građanskopravni ortakluk. U okvirima kreditnih aranžmana, ovakvi ugovori se označavaju kao sporedni dogovori o obezbeđenju činidbe. Konačno, treba imati u vidu i to da ovi ugovori izlaze iz ugovora o nalogu.
Ključne reči:
akcija, pravo glasa i ugovori