Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 2 tom 2, str. 571-593
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 339.5 (497.11)
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0072
Autor:
Dr Đorđe Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Srbija se posle stupanja na snagu Ustavne povelje Državne zajednice Srbije i Crne Gore pojavljuje kao de facto samostalan subjekat u međunarodnim ekonomskim odnosima.
Svaki učesnik u međunarodnim ekonomskim odnosima mora da vodi računa o najvažnijim institucijama međunarodnih ekonomskih odnosa, pre svega o Međunarodnom monetarnom fondu, i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali i o činjenici da 25 zemalja Evrope čine jedinstvenu grupaciju Evropsku uniju.
Međunarodni ekonomski odnosi odvijaju se u okvirima procesa globalizacije, ali i tranzicije u postkomunističkim zemljama.
Srbija se u poslednjih petnaestak godina suočavala i sa nekim posebnim problemima koji svakako utiču na njenu poziciju u međunarodnim ekonomskim odnosima – to su pre svega raspad prethodne Jugoslavije, ekonomske sankcije, hiperinflacija i bombardovanje.
Glavni problemi Srbije u međunarodnim ekonomskim odnosima su visok deficit spoljnotrgovinskog bilansa, i visoka stopa zaduženosti.
Da bi se problemi prevazišli mora se izraditi Strategija uključivanja Srbije u međunarodne ekonomske odnose, koja mora biti pre svega orijentisana ka postizanju evropskih standarda poslovanja i pripremi za uključivanje u Evropsku uniju.
Ključne reči:
institucionalizacija, globalizacija, tranzicije, MMF, STO, EU, spoljnotrgovinski deficit, regionalna usmerenost, strategija, sankcije, spoljni dug