Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 2 tom 2, str. 141-162
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 340.12
17
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0053
Autor:
Marko Božić, asistent-pripravnik
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Predmet rada je analiza savremenih neotomističkih istraživanja posvećenih pojmu prava unutar prirodnopravnog učenja Tome Akvinskog. U tom smislu, posebna pažnja je posvećena plodonosnoj polemici vođenoj o odnosu pojmova ius i lex u njegovom delu Suma teologija. Uzeti su u obzir prevashodno radovi frankofonih autora, s akcentom na shvatanja francuskog autoriteta i vodećeg neotomističkog autora, Mišela Vileja.
Originalnost Vilejevog pristupa je u prebacivanju težišta analize sa rasprave o zakonima na pitanje 57. Suma teologije. Rezultati do kojih je došao pokazuju da je Akvinski i prilikom izgradnje sopstvene koncepcije prava pred sobom imao antičke uzore – Aristotelov genije i veštinu rimskih pravnika. Ius , pravo, shvaćeno je kao ispravan, srazmeran odnos podele dobara i dužnosti unutar jedne političke zajednice, ali i kao ars, veština traganja za njim. Pravo je autonomno od morala i nezavisno od ljudske prirode. Ono nije prosta kreacija razuma već počiva i otkriva se u samoj prirodi stvari. Takva, klasična prirodnopravna doktrina nema dodirnih tačaka sa racionalističkim jusnaturalizmom novog doba i svog doslednog nastavljača nalazi u savremenoj teoriji o prirodi stvari.
Ključne reči:
Neotomizam, pravo, zakon, moral, ius, lex, prirodno pravo, teorija prirode stvari