Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 2 tom 2, str. 551-570
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 343.549-053.2 (094.2)
347.18 : 347.637
347.637 : 347.18
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0071
Autor:
Petar Đundić, asistent-pripravnik
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Rad obuhvata prikaz i analizu najznačajnijih sudskih odluka donetih u praksi primene Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece, od strane sudova u državama ugovornicama, sa posebnim osvrtom na shvatanja u pogledu pojma redovnog boravišta deteta. Zaključak o tome da li je dete imalo redovno boravište na teritoriji države ugovornice, neposredno pre nezakonitog odvođenja ili zadržavanja, ključan je za donošenje odluke kojom se nalaže njegovo vraćanje u tu državu. Izostanak definicije redovnog boravišta deteta u tekstu konvencije, doveo je do pokušaja da se ovaj pojam uobliči kroz praksu sudova, kao i kroz doktrinarne radove. Pri tome, sudovi su se, između ostalog, bavili i odnosom između redovnog boravišta dece i redovnog boravišta njihovih roditelja, mogućnošću nepostojanja i konkurencije redovnih boravišta, kao i pitanjem da li redovno boravište deteta može nastati kao rezultat njegovog nezakonitog odvođenja ili zadržavanja u jednom mestu.
Ključne reči:
Redovno boravište deteta, nezakonito odvođenje i nezakonito zadržavanje, pravo na staranje i pravo na viđanje