Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 2 tom 2, str. 429-459
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 341.645.2
343.156/.158 (497.1)
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0066
Autor:
Dr Rodoljub Etinski, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Pravnim lekom se štiti neko subjektivno pravo i otklanjaju posledice povrede ovoga. Pravni lekovi u konkretnom obliku javljaju se prvo u unutrašnjem pravu i, zatim, u apstraktnom obliku, kao pravo na pravni lek u međunarodnom pravu, prvo u kontekstu zaštite prava stranaca a, posle Drugog svetskog rata, kao univerzalno ljudsko pravo. Ono je danas potvrđeno univerzalnim, opštim i specijalnim, kao i regionalnim ugovorima o ljudskim pravima. Evropski sud za ljudska prava nalazi u članu 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima snažno uporište za potpuno ostvarivanje prava i sloboda garantovanih Evropskom konvencijom i protokolima zaključenim uz nju. Ustaljena praksa Evropskog suda za ljudska prava ukazuje na neka dejstva koja treba da proizvedu nacionalni pravni lekovi u slučaju povrede pojedinih prava u različitim okolnostima. Zahtevi ovog Suda su naročito visoki kada je u pitanju pravo na život ili zabrana torture ako povredu učini organ države.
Ključne reči:
Pravni lek, Evropski sud za ljudska prava, delotvornost, pravo na život, zabrana mučenja, pravo na poštovanje prepiske i privatnosti, pravo na pravično suđenje, domaći pravni lekovi, status žrtve, nadležni nacionalni organ