Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 2 tom 1, str. 141-167
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 342.7 (37)
34 (497.11) “18”
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0031
Autor:
Dr Magdolna Sič, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U savremenoj Evropi deliktno pravo sve više predstavlja izraz ustavnih prava i sloboda ličnosti Smatra se, da ljudska prava nemaju nigde toliko jak i neposredan uticaj kao što je to slučaj sa zaštitom ljudskog dostojanstva. Jednostavno i lepo rečeno: “ljudsko dostojanstvo je apsolutna unutrašnja vrednost koju poseduje svaki čovek na jednak način” Prema ideji izraženoj u preambuli Opšte deklaracije o pravima čoveka Ujedinjenih nacija (1948), priznavanje dostojanstva koje rođenjem poseduju svi članovi ljuske porodice, kao i njihovih jednakih i neotuđivih prava predstavlja temelj slobode pravde i mira u svetu. Sa aspekta svake pojedine države – poštovanje ljudskog dostojanstva je temelj demokratske pravne države.
Ljudsko dostojanstvo je šire od posebno garantovanih sloboda i prava, a njegovo poštovanje predstavlja preduslov ostvarivanja drugih prava. Dostojanstvo kao najdublja i najosetljivija vrednost ljudske ličnosti, danas se u okviru građanskog prava štiti pravilima o neimovinskoj šteti. Polaznu osnovu njegove zaštite, u zemljama koje pripadaju rimskoj pravnoj porodici, čine pravila rimskog prava o injuriji.
Cilj ovog rada jeste da ukaže na to, koja su bila pravila rimske injurije, šta je od toga ostalo u srednjem veku, i najzad, kako se ličnost čoveka štitila pod uticajem revolucionarnih promena u novom veku, prema odredbama Srpskog građanskog zakonika.
Ključne reči:
injurija, rimsko pravo, srednjevekovno pravo, zaštita ličnosti, ljudsko dostojanstvo, Srpski građanski zakonik, naknada štete, neimovinska šteta