Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 2 tom 1, str. 311-335
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 347 (497.11) “1844” (094.5)
347.4/.5 (497.11) “18”
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0038
Autor:
Dr Jožef Salma, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Rad je posvećen kodifikacionoj i sistematskoj analizi Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine. Jovan Hadžić, autor zakonika, je jedno vreme živeo i školovao se u Austro-Ugarskoj. Po ugledu na austrijski Opšti građanski zakonik, težio je da uvede pravila o jednakosti građana pred zakonom i ograničenju samovlašća kneza i njegovih privilegisanih pristalica. Nastojao je da uvede pravila kojima će se obezbediti slobodan pravni promet, zasnovan na slobodi ugovaranja, kao i da uvede pravila o zaštiti svojine u cilju stabilizacije, u uslovima opšte pravne, odnosno imovinske nesigurnosti koja je vladala u Srbiji u vremenu donošenja Zakonika. U pogledu nekih od kodifikacionih ciljeva je autor teksta Zakonika uspeo pošto je u osnovnim načelima uveo princip jednakosti građana pred zakonom, uključiv i vladara. Ali, u monogim domenima, zakonik je učinio neprihvatljive kompromise, odsutajući od svog izvronika, AGZ-a. Naime, SGZ je uveo zastarela pravila običajnog prava, između ostalog i kolektivnu, zadružnu svojinu, kojom je upravljao i raspolagao isljučivo starešina porodične zadruge. Osim toga, žene su bile neravnopravne sa muškarcima, u pogledu nasleđa, kao i u pogledu nemogućnosti samostalnog raspolaganja svojom imovinom. Analizira se i jezik zakona koji je negde ne zbog arhaičnosti, već zbog nepravilnog prevoda izvornika, AGZ-a, doveo do nepotrebnog spajanja ili razdvajanja instituta, što je dovelo u vremenu primene do teškoća u tumačenju.
Ključne reči:
Kodifikacija SGZ-a, sistem SGZ-a i mesto obligacionog prava u tom sistemu, kodifikaciona obeležja SGZ-a i osnovna načela SGZ-a, osnovna pravila o ugovorima i o prouzrokovanju štete po SGZ-u