Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 2 tom 1, str. 361-381
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 347.63 (497.11) “1844” (094.5)
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0040
Autor:
Dr Olga Cvejić-Jančić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U radu je obrađeno pitanje roditeljskog prava prema SGZ čija je osnovna karakteristika postojanje očinske vlasti i dominantan položaj oca u porodici, kao nosioca porodičnog autoriteta. Deca su mogla biti bračna, vanbračna ili usvojena, i njihov pravni položaj tj. prava i obaveze zavisili su od porodičnog stautusa, koji se bitno razlikovao. Vanbračna deca nisu bila izjednačena sa bračnom. Ona su bila isključena iz uživanja građanskih prava. Vanbračno očinstvo po pravilu nije moglo da se istražuje sudskim putem, sem nekih izuzetaka (ako se radilo o nasilnom odvođenju devojke ili silovanju, a vreme začeća se podudaralo sa odvođenjem ili silovanjem) već je moglo biti utvrđeno jedino priznanjem vanbračnog oca. Pozakonjenje vanbračne dece je međutim bilo dopušteno u određenim slučajevima.
Osporavanje bračnog očinstva muža majke je bilo vrlo ograničeno, tako da ni priznanje majke da je izvršila preljubu nije moglo imati za posledicu osporavnje očinstva njenog muža.
Usvojenje tuđeg deteta je bilo moguće na tri načina, tako da se moglo govoriti o potpunom usvojenju (kada je usvojenik imao status bračnog deteta), nepotpunom usvojenju (kada usvojeniku nisu bila priznata ista prava kao bračnom detetu, već se putem ugovora određivao obim njegovih prava i obaveza) i treći slučaj koji odgovara hranjeništvu.
Ključne reči:
Načela roditeljskog prava, neravnopravnost polova, neravnopravnost
vanbračne dece u odnosu na bračnu, posebna zakonska zaštita
maloletne dece, utvrđivanje bračnog i vanbračnog očinstva, osporavanje bračnog očinstva, pozakonjenje, usvojenje (potpuno i nepotpuno).