Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2004, vol. XXXVIII, br. 2 tom 1, str. 193-217
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 342.7 : 342.4 (497.11) “18/19”
342.4 (497.11) “18/19”
interdoi: 10.5937/zrpfns38-0033
Autor:
Maša Kulauzov, aistent-pripravnik
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Već u prvom srpskom ustavu, Sretenjskom ustavu od 1835. godine, odredbe o pravima i slobodama građana zauzimaju značajno mesto, iako, kao i Turski ustav od 1838. godine, i Sretenjski ustav sadrži samo odredbe o ličnim pravima i slobodama. Odredbe o političkim pravima i slobodama, na prvom mestu biračko pravo i sloboda štampe, pojaviće se prvi put u Namesničkom ustavu od 1869. godine, ali bez pravnih mehanizama za njihovo poštovanje. Postavljanjem čvrstih direktiva zakonodavcu u regulisanju građanskih prava i sloboda i propisivanjem sankcija za njihovu povredu, Radikalski ustav od 1888. godine obezbedio je građanskim pravima i slobodama strogo poštovanje u praksi. Iako Aprilski ustav od 1901. godine predstavlja korak u nazad u načinu normiranja građanskih prava i sloboda u odnosu na Radikalski ustav, budući da ostavlja mogućnost da se građanska prava i slobode zakonodavnim putem ograniče, već u Ustavu od 1903. godine građanska prava i slobode zajemčena su u istom obimu i na isti način kao u Radikalskom ustavu.
Ključne reči:
građanska prava i slobode, lična prava i slobode, politička
prava i slobode, ustav, ustavnost, parlamentarizam, političke stranke