Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2003, vol. XXXVII, br. 3, str. 43-67
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: nema
interdoi: 10.5937/zrpfns37-0028
Autor:
Dr Ljubomirka Krkljuš, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Odluke Majske skupštine 1848. godine nisu prihvaćene ni potvrđene od strane dvora, a mađarska vlada je najoštrijim merama gušila srpski pokret. Posle napada petrovaradinskog komandanta Hrabovskog na Karlovce 12. juna počeo je rat između Srba i Mađara.
Glavni odbor je organizovao srpsku vojsku, starao se o regrutovanju, snabdevanju i opremanju vojske, kao i o stvaranju komandnog kadra. Za vojnog komandanta je izabran Đorđe Stratimirović.
Glavni odbor je 5/17. juna osnovao posebni vojni organ, Vojni savet, a kasnije i Tajni vojni savet. Vojni savet je doneo Ključ za narodne vojnike, po kojem je utvrđen broj vojnika koje treba da dâ svako domaćinstvo, starao se o rasporedu vojske, snabdevanju namirnicama, opremom, oružjem i municijom. Vojni savet se od početka bavio i suđenjem, u vojnodisciplinskim i vojnokrivičnim predmetima, ali i krivičnim, pa i građanskopravnim.
Poslovima vojne organizacije su se u vreme srpskog pokreta 1848. i 1849. godine bavili uglavnom svi organi koji su tada bili na čelu pokreta i rukovodili njime. Izuzev vrhovne vojne komande i neposrednog rukovođenja vojnim operacijama, Glavni odbor, pojedina njegova odeljenja i tela koja je on organizovao su nosili najveći deo tereta ovih poslova.
Ključne reči:
Srpski pokret 1848, Glavni odbor, Vojni savet, Tajni vojni savet, Ključ za narodne vojnike, vojnoorganizacioni poslovi, suđenje