Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2003, vol. XXXVII, br. 1-2, str. 239-256
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: nema
interdoi: 10.5937/zrpfns37-0017
Autor:
Mr Branislav Ristivojević, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U rešavanju problema uzročnosti kao elementa odgovornosti za dela podređenih (komandne odgovornosti) sudska veća Haškog tribunala postupaju na uobičajen način. Nekritički se prepisuju rešenja onih sudskih veća koja su se već bavila problemom. To znači da ako prvo veće ne donese dobru odluku ona će se prepisivanjem preneti kroz primenu tribunala Ovo se desilo i uzročnosti kao elementu odgovornosti za dela podređenih (komandne odgovornosti). Sudsko veće u slučaju Čelebići je izvršilo manjkavu i nedostatnu pretragu izvora Međunarodnog (krivičnog) prava. Sasvim prirodno donelo je pogrešan zaključak o pomenutom problemu. Postupajući na opisan način druga sudska veća su prepisivanjem ovog rešenja povećale obim problema. Ima i izuzetnih slučajeva gde jedno sudsko veće nije dobro shvatilo rešenje problema u presudi koju je prepisivalo pa je presudi-izvoru pripisalo stav koji ona ne zastupa.
Pri svemu ovome prvo sudsko veće koje je rešavalo ovu nedoumicu postupa na krajnje nedosledan način. Našavši da uzročnost jeste element odgovornosti za dela podređenog (komande odgovornosti) ono propušta da ovom zaključku da odgovarajuću težinu u samoj presudi. Niti u popisu elemenata odgovornosti za dela podređenog niti u samom postupku dokazivanja nije se osvrnulo na svoj sopstveni zaključak.
Ključne reči:
odgovornost za dela podređenih, komandna odgovornost, međunarodni običaj, uzročnost, presuda, primena, sudsko veće, Haški tribunal, izvori, međunarodno krivično pravo