Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2002, vol. XXXVI, br. 1-2-3, str. 157-177
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: nema
interdoi: 10.5937/zrpfns36-0013
Autor:
Dr Dušan Nikolić, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Sredinom XX veka intenziviran je proces ujednačavanja prava u svetu. Vremenom su počele da se značajnije smanjuju razlike i među pravnim sistemima angloameričkog i evropskog kontinentalnog tipa. U Evropskoj uniji traga se za zaj edničkim osnovama privatnog prava (common core of private law) a radi se i na pripremi jedinstvenog građanskog zakonika. U tom kontekstu, razmatra se mogućnost postepenog ujednačavanja stvarnog prava. U krajnjoj liniji, cilj j e da se stvori novo ius commune Europaeum.
Navedeni trendovi u znatnoj meri utiču na razvoj privatnog prava u zemljama jugoistočne Evrope. Taj uticaj osim pozitivnih, proizvodi i određene negativne efekte. Promene na ovim prostorima se odigravaju suviše brzo i stihhijski. One nisu rezultat dugotrajne evolucije prava. U nastojanju da se što brže i što više približe svetskim pravnim standardima, zemlje jugoistočne Evrope sve češće preuzimaju regulativne koncepte, pa čak i konkretna normativna rešenja iz pravnih sistema razvijenijih zemalja. Strana regulativa u mnogim slučajevima, odudara od temeljnih načela na kojima počiva domaće pravo. Drastičan primer takve disharmonije predstavljaju pojedini instituti koji su preuzeti iz pravnih sistema angloameričkog tipa. Osim toga, često se zanemaruje činjenica da pravni standardi koji su usvojeni u razvijenim zemljama odgovaraju tamošnjim prilikama. Mnogi od njih su toliko visoko postavljeni da se u siromašnijim zemljama istočne Evrope teško mogu ostvariti. Prihvatanjem visokih pravnih standarda i preuzimanjem konkretnih regulativnih rešenja iz stranih pravnih sistema, koja su neprimerena nivou društvenog razvoja, povećan je nesklad između normativnog i stvarnog. Usled toga slabi efikasnost pravnog sistema i raste pravna nesigurnost građana.
Približavanje svetskim i regionalnim pravnim standardima je neminovno. Međutim, ono mora biti dobro osmišljeno i postupno. Treba uvažiti činjenicu da postoje velike razlike između zemalja Zapadne i Istoče Evrope i da u nekim slučajevima stepen društvenog razvoja ne dozvoljava željene inovacije u domenu prava.
Razlike među zemljama jugoistočne Evrope mnogo su manje. Posebno među bivšim republikama jugoslovenske federacije. One imaju sličnu pravnu tradiciju i slične pravne sisteme. Osim toga, te države su na gotovo istom nivou društvenog razvoja. Među njima postoje čvrste istorijske veze i potreba za saradnjom na svim poljima, pa i u domenu prava. Zbog toga bi trebalo zaustaviti divergentne procese i očuvati zajedničko pravno jezgro. Subregionalna harmonizacija privatnog prava skratila bi i put ka panevropskoj integraciji.
Ključne reči:
stvarno pravo, angloameričko pravo, evropsko kontinentalno pravo, konvergencija pravnih sistema, harmonizacija prava, evropsko pravo, Evropski građanski zakonik, Jugoistočna Evropa