Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2024, vol. LVIII, br.4, str.887-923
Jezik rada: srpski
Pregledni rad
347.131.2 347.439
doi:10.5937/zrpfns58-55578
Autor:
Nenad Tešić
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
nenad.tesic@ius.bg.ac.rs
ORCID ID: 0000-0002-9101-7371
Sažetak:
Zakon o obligacionom odnosima – ZOO (1978) je zahvaljujući unutrašnjem kvalitetu opstao do danas i to ne samo u Republici Srbiji, već i u svim državama koje su nastale disolucijom Jugoslavije (uz manje izmene i prilagođavanja). Analiza određenih pravnih instituta, kao što je zastarelost pokazuje da se promet roba i usluga značajno razvio u odno- su na vreme kada su formulisane norme Zakona o obligacionim odnosima i da njihova primena u brojnim slučajevima zahteva više od pukog gramatičkog tumačenja. Od kolebanja u sudskoj praksi nisu izuzete ni norme o jednogodi- šnjem roku zastarelosti potraživanja (ZOO član 378). U radu planiram da se osvrnem upravo na takve slučajeve, koji su zbog svoje složenosti do- speli i do najviših sudskih instanci u Republici Srbiji i u regionu Jugo- istočne Evrope. Neka potraživanja, kao što su ona mobilnog operatora za isporuku usluge mobilne telefonije se relativno lako mogu podvesti pod zakonsku formulaciju „potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona“ iako mobilni operator nije pošta i uprkos tome što savremeni „pametni“ telefoni ni malo ne liče na svoje preteče iz 1978. Slično je i sa potraživanjem za isporuku signala kablovske televizije pu- tem koaksijalnog ili optičkog kabla koje se lako može izjednačiti sa for- mulacijom „potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika.“ Međutim, potra- živanja za isporuku usluge korišćenja Interneta radi upotrebe računara, samostalno ili u paketu sa potraživanjima za isporuku drugih usluga i prodaju roba (otplata različitih uređaja na rate: „pametnog“ telefona, sata i sl.) i otvaraju veće dileme. Slične nedoumice se pojavljuju kod objedi- njene naplate komunalnih potraživanja, na primer, Infostan u Beogradu,Informatika u Novom Sadu i dr. Postavlja se pitanje, da li zakonski izraz „potraživanje naknade za održavanje čistoće“ obuhvata: usluge kanaliza- cije, sakupljanje i transport komunalnog otpada, tretman kabastog otpa- da i odlaganje komunalnog otpada, ili još složenije da li zakonski izraz „potraživanje naknade za isporučenu vodu“ podrazumeva stavke hladna voda, naknada za korišćenje vodnog dobra i naknadu ispuštenu vodu? Koji je rok zastarelosti za potraživanja upravljanja i održavanja zgrade koji nastaju po Zakonu o stanovanju i održavanju stambenih zgrada? Šta je sa potraživanjima naknade za uslugu parkiranja na javnim parkiralištima
i sl? Pored ovih nedoumica u praksi se otvorilo pitanje, da li potraži- vanje usluge telefona u istom roku zastareva i prema domaćinstvu i ako je usluga isporučena pravnim licima? Napred navedeno, ukazuje na potrebu da se prilikom eventualne reforme obligacionog prava razmisli i o prefor- mulaciji člana 378 ZOO. Od značaja je da buduće zakonodavno rešenje dovoljno širokim izrazima obuhvati usluge koje su aktuelne, ali i potraživanja iz onih usluga koje danas možemo samo naslutiti na osnovu procesa ubrza- ne digitalne transformacije privrednih aktivnosti i društva u celini, na primer, potraživanja naknade na korišćenje veštačke inteligencije i sl.
Ključne reči:
zastarelost. – pravna sigurnost. – princip finaliteta. – zaštita dužnika. – usluge za potrebe domaćinstva.