Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 1, str. 193–208
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.78:347.733(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns47-3260
Autor:
Dr Janko Veselinović, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ni države koje imaju duže iskustvo u zaštiti autorskih prava nisu do kraja rešile problem koji se tiče granice između zaštite od zloupotrebe monopola kolektivnih organizacija za zaštitu autorskih prava i potencijalne opasnosti da to ograniči prava autora da mirno uživaju autorsko pravo, kao svojinu koja im pripada. Međutim, ovaj problem kod nas je dodatno produbljen činjenicom da se autorsko pravo ne doživljava uvek kao jedan od vidova svojine, čime se dovodi u pitanje pravo autoru da ga štiti i kao pravnu vlast i kao ljudsko pravo. Cilj rada je pokušaj da se da odgovor na pitanje da li država ima pravo da ograničava mirno uživanje autorskog prava, odnosno intelektualne svojine, stečenog na osnovu zakona, odnosno da izuzima od obaveze plaćanja naknade pojedine korisnike ovih prava. Posebno je važno da se dobije odgovor na pitanje kakve su mogućnosti države da interveniše u postupku pregovaranja između autora, odnosno kolektivnih organizacija za zaštitu autorskih prava i korisnika autorskih prava, te zaštite „slabije“ strane u takvim pregovorima. Iako nije sporno da se zakonom daje monopol kolektivnim organizacijama za zaštitu autorskih prava, pitanje je kada država treba da interveniše da taj monopol ne bi bio zloupotrebljen. Stvaranje previše limita na tržištu autorskih prava može da dovede do destimulacije autora za stvaralaštvom, ali i do ugrožavanja osnovnih postulata slobodnog društva. U radu je korišćen metod analize i komparativni metod.
Ključne reči:
autorska prava, monopol, Srbija, ograničenje, kolektivna zaštita