PRAVO STANOVANjA NA NEPOKRETNOSTI KOJA JE U SUSVOJINI RODITELjA KOJI NE VRŠI RODITELjSKO PRAVO I TREĆEG LICA (PORODIČNI ZAKON, ČL. 194) – PRVI DEO –*

Ceo tekst rada:

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2025, vol. LIX, br.2, str.537-570

Jezik rada: srpski

Pregledni rad

347.26:347.61/.64

342.7-053.2

doi:10.5937/zrpfns59-58853

Autor:

 
Sloboda Midorović

Univerzitet u No­vom­ Sa­du

Pravni fakultet u No­vom­ Sa­du

s.midorovic@pf.uns.ac.rs

ORCID ID: 0000-0002-2545-0927
 
Radenka Cvetić

Univerzitet u No­vom­ Sa­du

Pravni fakultet u No­vom­ Sa­du

r.cvetic@pf.uns.ac.rs

ORCID ID: 0000-0002-9478-8577
 

Sažetak:

 
U radu se ispituje da li je, s obzirom na redakciju čl. 194 Porodičnog zakona (PZ) i čl. 14–16 Zakona o osnovama svojinskopravnih od- nosa (ZOSPO), odlukom suda moguće ustanoviti pravo stanovanja na nepo- kretnosti u susvojini roditelja i trećeg lica. Dok najviša sudska instanca ima tendenciju da ovakvu mogućnost prihvati, polazeći od toga da ona „nije isključena Porodičnim zakonom“, stav autorki rada je da time Vrhovni sud, s jedne strane, učitava u PZ nešto što u njemu ne piše: da se i (su)svoji- na lica koje nije roditelj može opteretiti pravom stanovanja; dok, s druge strane, prenebregava ovlašćenja koja ZOSPO vezuje za svojstvo suvla- snika. Na taj način se suvlasniku koji nije roditelj, do punoletstva deteta, uskraćuju ovlašćenja koja mu po ZOSPO pripadaju. Konkretno, suvlasniku koji nije roditelj deteta se na taj način suspenduju ovlašćenje držanja, korišćenja (upotrebe i pribiranja civilnih plodova), raspolaganja, učešća u upravljanju, a faktički i mogućnost da u svako doba, osim u nevreme, zah- teva deobu suvlasničke zajednice. Takvim postupanjem, sudovi, vođeni idejom pravičnosti i zaštite najboljeg interesa deteta, praktično abrogiraju deo pozitivnog prava.
U radu se najpre izlaže opšti režim lične službenosti pravo sta- novanja. Potom se analizira uređenje instituta habitatio u svetlu čl. 194 PZ i njegov odnos prema pravu na poštovanje doma u praksi Evropskog suda za ljudska prava, s kojim se često pogrešno poistovećuje. Dalje se izlaže o opštem režimu prava susvojine prema odredbama ZOSPO, uz poklanjanje naročite pažnje pitanju pod kojim uslovima se može ustanoviti pravo stanovanja na nepokretnosti u susvojini.
Analiza judikature, predlozi rešenja koja bi se kretala u granicama PZ i ZOSPO, te zaključak o tome da li je, povodom konkretnog problema, potreb- na i poželjna intervencija zakonodavca, biće izloženi u drugom delu rada.

Ključne reči: