Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2025, vol. LIX, br.2, str.517-535
Jezik rada: srpski
Pregledni rad
351.941:81’366.52
doi:10.5937/zrpfns59-56520
Autor:
Dragana Ćorić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.coric@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0001-5485-5176
Sažetak:
U eri najvećih mogućnosti i najšireg spektra ljudskih prava i sloboda, njihova primena postaje sve upitnija. Zaboravlja se da je postojanje i primena prava jedne osobe ograničeno postojanjem i primenom istog ili drugog prava druge osobe. To ne znači da su prava na bilo koji način podeljena ili umanjena, već da nosioci prava moraju biti svesni da su članovi zajednice, unutar koje su svi jednaki u pravima i obavezama.
Jedan od mehanizama za uspostavljanje pune ravnopravnosti između muškaraca i žena jeste upotreba rodno osetljive terminologije, što se prvenstveno ogleda u upotrebi imenica koje su označene – u ženskom rodu, što sprečava diskriminaciju i ostavlja utisak i poziv ženama da uđu u profesije koje su tradicionalno pripadale isključivo muškarcima.
U radu se razmatra jedna takva debata, koja se direktno tiče ljudi koji rade u oblasti zaštite ljudskih prava, i kako sami branioci ljudskih prava, kao i drugi pravnici i lingvisti, gledaju na ovu suptilnu, ali značajnu jezičku promenu u označavanju ove važne profesije. Takođe, u ovom radu pokrećemo neka metodološka pitanja i ukazujemo na neke paradokse koji nastaju pri strogoj primeni ovog (ili bilo kog drugog) prava i obaveze (ovde mislimo na upotrebu rodno osetljive terminologije).
Ključne reči:
ombudsman, ombudsmanka, ombudsman, rodno osetljiv, jezik.