Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2024, vol. LVIII, br. 1, str. 143-162
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 339.137.2:061.1EU
doi:10.5937/zrpfns58-48792
Autor:
Sandra Fišer Šobot
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
s.fiserSobot@pf.uns.ac.rs
ORCID ID: 0000-0001-9591-0637
Sažetak:
Određivanje cena u dalјoj prodaji predstavlјa posebnu vrstu vertikalnog ograničenja u vertikalnom sporazumu, u kojem učesnik koji posluje na uzvodnom tržištu određuje, kontroliše ili ograničava cenu po kojoj će njegov kupac dalјe prodavati robu. Prema Uredbi 2022/720 o primeni člana 101 stav 3 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije na kategorije vertikalnih sporazuma i usaglašenih praksi izuzeće se ne primenjuje na vertikalne sporazume koji direktno ili indirektno, samostalno ili u kombinaciji sa drugim faktorima pod kontrolom strana imaju za cilј ograničavanje prava kupca da slobodno određuje prodajnu cenu, što ne isklјučuje mogućnost da dobavlјač odredi maksimalnu prodajnu cenu ili preporuči prodajnu cenu, pod uslovom da nije reč o fiksnim ili minimalnim prodajnim cenama koje su posledica pritiska ili podsticaja bilo koje strane. Određivanje minimalnih ili fiksnih cena u dalјoj prodaji predstavlјa teško ograničenje, a sporazumi koji ga sadrže ne mogu uživati pogodnosti grupnog izuzeća iz čl. 2 Uredbe 2022/720.
Predmet analize u radu je pravno regulisanje vertikalnih sporazuma u kojima je utvrđena minimalna ili fiksna cena u pravu konkurencije Evropske unije, kao i načini određivanja takvih cena u dalјoj prodaji. Problem će biti sagledan razmatranjem relevantnih izvora prava, prakse Evropske komisije i Suda pravde Evropske unije i doktrinarnih shvatanja.
Ključne reči:
restriktivni sporazumi, vertikalni sporazumi, određivanje cena u dalјoj prodaji, minimalna cena, fiksna cena.