Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 1, str. 121-144
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.1:347.462
doi:10.5937/zrpfns56-36828
Autori:
Sanja Savčić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
s.savcic@pf.uns.ac.rs
Nikolina Miščević
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
n.miscevic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Prema odredbi čl. 75 Zakonika o krivičnom postupku, jednog ili više branilaca može izabrati i punomoćjem ovlastiti okrivljeni sam, ili njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, osim ako se tome okrivljeni izričito protivi. Cilj ove odredbe jeste omogućavanje stručne odbrane okrivljenom u krivičnom postupku i onda kada on nije u mo- gućnosti da je obezbedi, a odnos koji nastaje između advokata i lica ovla- šćenog da sa njim zaključi ugovor jeste građanskopravne prirode. Teorija i sudska praksa se nisu mnogo bavile pravnom kvalifikacijom ovog odnosa ili su to činile samo marginalno. Štaviše, obrazloženje presude Vrhovnog kasacionog suda o solidarnoj odgovornosti okrivljenog i ovlašćenog lica (su- pruge), otvara niz pitanja, koja su predmet istraživanja u ovom radu. Najpre, da li je između advokata i stranke u postupku odbrane okvirljenog postoji ugovorni odnos? Ukoliko postoji, da li je takav ugovor moguće zaključiti u korist trećeg lica? Koja je pravna priroda naknadnog davanja punomoćja za zastupanje? Ukoliko je zaključen ugovor u korist trećeg, koje je pravno dejstvo tako zaključenog ugovora među stranama? Da li iz ugovora u korist trećeg proizlazi i obaveza za treću stranu? Konačno, imajući u vidu da solidarnost obaveze nije izričito ugovorena, iz čega sud crpe solidarnu odgovornost?
Ključne reči:
zastupnik, punomoćje, ugovor o nalogu, ugovor u korist trećeg, solidarna odgovornost.