Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2021, vol. LV, br. 3, str. 957–972
jezik rada: srpski
Pregledni rad
udk: 340.134:340.115
doi: 10.5937/zrpfns55-30878
Autor:
Dragana Ćorić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.coric@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Da bi jezik bio u potpunosti prihvaćen kao sredstvo komunikacije, potrebno je da „učesnici raspolažu istim kodom, tj. sistemom znakova ili simbola na osnovu kojih sastavljaju poruke“1. Komunikacija teče neometano kada sve strane u procesu poznaju dobro kod koji se koristi. Ponekad, kodovi koji se koriste u pripremi poruka se razlikuju od kodova koji su poznati primaocima poruka. Komunikacija onda postaje nejasna i jednosmerna i mora se dovesti u stanje jednoznačnosti koda koji se koristi za pripremanje i prijem poruka.
U procesu pisanja propisa koriste se različiti jezički kodovi: onaj svima poznat, odnosno uglavnom svakome poznat, i drugi, koji je satkan od stručnih pojmova i pojmova iz stranih jezika. Pojmovi iz ovog drugog koda se nužno moraju objasniti pojmovima iz onog prvog, poznatijeg i češće upotrebljavanog koda, pošto se i propisi pišu, za širi krug lica, ne samo za pravnike koji poznaju bolje drugi kod.
Zbog jezičkih ali i strukturalnih i logičkih izazova koji nastaju u procesu pisanja propisa, 2010. godine su usvojena Jedinstvena metodološka pravila za pisanje propisa. Ovaj akt je uredio najpreciznije do tada način pisanja propisa, njihovu unutrašnju strukturu i insistirao na utvrđivanju jedinstvenog stila pisanja i terminologije koja će se koristiti prilikom pisanja, upravo zbog šarolikosti adresata na koje se propisi odnose.
U našem radu razmatramo moguću potrebu za promenom, odnosno još većim jezičkim preciziranjem nekih odredaba ovog propisa, u kontekstu uloge i značaja jezika u pravu. Svi naši predlozi proističu iz detaljno obrazloženih izazova sa kojima se savremeno zakonodavstvo u procesu nastajanja i sopstvene primene susreće u poslednje vreme.
Ključne reči:
jezik, metodološka pravila, propisi