Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 4, str. 1347–1363
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 341.9:342.7(497.1)
doi: 10.5937/zrpfns53-23699
Autor:
Dr Valerija Šaula, redovni profesor
Univerzitet u Banjoj Luci
Pravni fakultet
Valerija.saula@pf.unibl.org
Sažetak:
Države nastale na području bivše Socijalistučke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) postigle su ogroman napredak u reformisanju svojih pravnih sistema, uprkos nesrećnim posledicama rata. Iza ovog procesa stoji potreba da se poštuju nove međunarodne obaveze (posebno Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda), a drugo da se, što je moguće više, izvrši usklađivanje sa pravom Evropske unije (acquis communaitaire).
Jedna od sličnosti svih ovih država je jasna namera da se reformiše njihovo međunarodno privatno pravo. U eri globalizacije, široke cirkulacije (kretanja) ljudi, roba i usluga, stranih sudskih i arbitražnih odluka i drugih javnih isprava, pravila o rešavanju sukoba zakona i pravila o rešavanju sukoba jurisdikcija u privatnopravnim odnosima postaju sve važnija u svakodnevnom životu i pravnoj praksi. Postoji jaka potreba za harmonizacijom pravila međunarodnog privatnog prava. Takođe, postoji potreba i za posebnom vrstom stručnog znanja (ekspertize), možda i specijalizacije sudija, koji bi onda obučavali svoje kolege, kako bi se postigla koherencija, konzistencija i stabilnost pravnog sistema i poštovanje u međunarodnoj zajednici.
U radu se detaljnije razmatraju pitanja reforme međunarodnog privatnog prava u državama nastalim na području bivše SFRJ. Rad pokušava da pokaže da je moguće pomiriti potrebu da se izvrši ekstenzivna pravna reforma ali i da se očuvaju bazični principi prethodne zajedničke pravne tradicije.
Ključne reči:
reforma međunarodnog privatnog prava; zakon o međunarodnom privatnom pravu; bivša SFRJ; Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda; Evropska unija.