Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 4, str. 1281–1293
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.724
doi: 10.5937/zrpfns50-12716
Autor:
Dr Vladimir Ž. Marjanski, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
V.Marjanski@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Sporedne činidbe mogu se definisati kao članska obaveza člana društva s ograničenom odgovornošću koja je preuzeta osnivačkim aktom, čiji predmet mogu biti činidbe novčanog karaktera i, ili nenovčanog karaktera (po pravilu su nenovčanog karaktera) koje imaju imovinsku vrednost i mogu da budu predmet punovažne obligacione obaveze. Sporedne činidbe, kao doprinos poslovanju privrednog društva, nisu posebno regulisane u Zakonu o privrednim društvima. Po svojoj prirodi ova obaveza razlikuje se od obaveze uplate odnosno unošenja uloga, obaveze vršenja dodatnih uplata, kao i davanja pozajmica društvu. Vršenje sporednih činidbi je moguća dodatna obaveza člana društva s ograničenom odgovornošću koja se utvrđuje i čija se sadržina određuje isključivo osnivačkim aktom. Preuzimanjem obaveze vršenja sporednih činidbi između člana koji ju je preuzeo i društva nastaju specifični statusnopravni i obligacioni odnosi i posledice koje iz njih proističu.
Ključne reči:
članske obaveze, sporedne činidbe, statusnopravne posledice, obligacionopravne posledice.