Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 3, str. 1027–1046
jezik rada: engleski
Pregledni članak
udk: 378.2:34(439)
doi: 10.5937/zrpfns50-12688
Autor:
Dr Tamaš Notari, vanredni profesor
Univerzitet „Sapientia“, Kluž-Napoka
Departman za pravo
tamasnotari@yahoo.de
Sažetak:
U ovom radu autor u svetlu istorijskog razvoja istražuje sistem akademskih stepena i značajnih akademskih zvanja (imajući u vidu pravnu nauku, izostavljajući akademska zvanja van ove oblasti) korišćenih u Mađarskoj. Prvo analizira zahteve i zakonske uslove koji su bili neophodni da bi neko postao univerzitetski profesor (redovni i vanredni univerzitetski profesor) i privatni univerzitetski profesor (Privatdozent) u periodu počev od Ratio educationis Marije Terezije iz 1777. godine, sve do 1950. godine. Posle toga izlaže uvođenje i regulisanje akademskih stepena uvedenih 1950. i 1951. godine na osnovu sovjetskog modela: stepene kandidata nauka i doktora nauka, pravila sticanja ovih stepena kao i sistem naučnih i istraživačkih klasifikacija, korišćenih još i dan danas. Posle istorijskog pregleda, na osnovu zakonskih i institucionalnih pravila, analizira regulisanje akademskih stepena i zvanja, u periodu posle promene režima. Posebnu pažnju posvećuje istraživanju sistema neophodnih uslova za sticanje stepena doktora (PhD), zahteve za habilitaciju kao naučnu kvalifikaciju, pravila za sticanje zvanja doktora Mađarske akademije nauka, kao zamenu stepena doktora nauka, kao i uslove neophodne da bi neko postao redovni i dopisni član Akademije.
Ključne reči:
akademski stepeni; mađarska pravna nauka; CSc; DSc; PhD; habilitacija; Mađarska akademija nauka.