Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2016, vol. L, br. 1, str. 313–330
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.734(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns50-10929
Autor:
Milica Kulidžan, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
milicakulidzan88@gmail.com
Sažetak:
Pravo na rad je elementarno ljudsko pravo čije ostvarivanje je izazov za svaku državu. Značaj garantovanja prava na rad u ustavu države se danas ne dovodi u pitanje. Ustavno jemčenje prava na rad danas ne znači obavezu države da svakom građaninu obezbedi zaposlenje, nego veću angažovanost države u pogledu stvaranja uslova za njegovo ostvarenje, odnosno vođenje politike pune zaposlenosti. Ustav Republike Srbije iz 2006. godine je nastavio kontinuitet garantovanja prava na rad započet Ustavnim zakonom iz 1953. godine. Vodeći se dostignutim nivoom priznatih ljudskih prava, principa i vrednosti, Ustav Republike Srbije iz 2006. godine je zajemčio pravo na rad i prava koja suštinski gledano čine pravo na rad u širem smislu, kao što su pravo na ograničeno radno vreme, bezbedne i zdrave uslove rada, pravo na dnevni, nedeljni i plaćeni godišnji odmor, pravo na pravičnu naknadu za rad i pravnu zaštitu za slučaj nezaposlenosti. Osnovna obeležja koja karakterišu zajemčeno pravo na rad su sloboda izbora rada i dostupnost svih radnih mesta pod jednakim uslovima.
Ključne reči:
pravo na rad, sloboda izbora rada, dostupnost radnih mesta pod jednakim uslovima.