Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 4, str. 1731–1750
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.352(497.11)”18”
doi: 10.5937/zrpfns49-9729
Autor:
Dr Nataša Deretić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
N.Deretic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Tema ovog rada je nastavak priče o pojavnim oblicima korupcije u periodu postojanja Srbije kao samostalne države (1804-1918).2 Ovom prilikom biće dat pregled pojavnih oblika korupcije u Srbiji XIX veka. Videće se da proces izgradnje savremenih državnih institucija u Srbiji u to doba nije bio uvek lagan, iz prostog razloga što su na putu modernizacije tadašnje Srbije, stajali okoštali obrasci patrijarhalnog srpskog društva, koji su teško ustupali mesto, novim društveno–ekonomskim odnosima. Tome su doprinela i dva najveća zla nasleđena iz turske uprave – mito i podmićivanje, koji su svesrdno prihvaćeni kako u novonastaloj državi Prvog srpskog ustanka, tako i u vreme nastanka Kneževine Srbije. Miloš Obrenović je tokom svoje prve vladavine stekao apsolutnu vlast, koja je počivala na njegovoj samovolji i nepostojanju pisanih zakona. Sve odluke u državi je sam donosio. Apsolutna vlast je imala za posledicu apsolutnu korupciju. U teoriji skoro da postoji opšta saglasnost da je “knez Miloš, podmićivanjem uspeo da ostvari više nego ratovima“. Nažalost, zloupotrebe nisu strane ni kasnijim vladarima Srbije. Tako je ostalo zabeleženo da je na Svetoandrejskoj skupštini 1858. knez Aleksandar Karađorđević okarakterisan kao “najveći zaštitnik teških zloupotreba“.
Ključne reči:
Društveno ekonomske prilike u kneževini Srbiji, apsolutna vlast kneza Miloša Obrenovića, podmićivanja, iznude i zloupotrebe kao metod za sticanje raznih privilegija