Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2015, vol. XLIX, br. 3, str. 963–978
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 502/504:341.217
doi: 10.5937/zrpfns49-9711
Autori:
Dr Ljubomir Stajić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Lj.Stajic@pf.uns.ac.rs
Dr Svetlana Stanarević, docent
Univerzitet u Beogradu
Fakultet bezbednosti
stanarevic@fb.bg.ac.rs
Sažetak:
Od kraja Hladnog rata shvatanje bezbednosti se radikalno menja tako što se širi i produbljuje, što je uslovilo pojavu novih razmišljanja koja obuhvataju svest o ugroženosti ekološke i ljudske bezbednosti. Globalni ekološki problemi kao što su: efekat staklene bašte, oštećenje ozonskog omotača, opadanje biološke raznovrsnosti, uništenje okeanskih i kopnenih staništa, doprinose ljudskoj nesigurnosti i to na dva načina: direktno i indirektno. Prvi način podrazumeva zdravstvene posledice izloženosti ultraviolentnom zračenju, a drugi indirektan, posredno putem potencijalnih klimatskih poremećaja i smanjene uhranjenosti. Nemaju sve ekološke opasnosti globalni karakter, ali je jasno da one sinergijski deluju na probleme na lokalnom nivou u vezi sa zagađenjem i mogućnošću njihovog otklanjanja. Usled nemogućnosti država da samostalno rešavaju ova pitanja, važno je ukazati na značaj i ulogu međunarodnih organizacija u rešavanju ovih problema. Za sada se radi na stavljanju na dnevni red brojnih programa i konferencija i uspostavljanju bolje saradnje između organizacija, kao i organizacija sa pojedinačnim državama. Među značajnije organizacije svakako treba navesti Organizaciju Ujedinjenih nacija (OUN) i neke od njenih agencija i podorganizacija koje čine deo „porodice OUN“ (UNDP, UNESKO, UNU, UNU-EHS, UNEP, FAO), ali i organizacije regionalnog karaktera kao što su: OEBS, EU i druge.
Ključne reči:
međunarodne organizacije, ekološka bezbednost, ljudska bezbednost.