Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 2, str. 131–150
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 351.746.2
doi: 10.5937/zrpfns48-6791
Autori:
Dr Ljubomir Stajić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Dr Goran Mandić, docent
Univerzitet u Beogradu
Fakultet bezbednosti
Sažetak:
Republika Srbija je među poslednjim zemljama koje su pravno uredile oblast privatne bezbednosti koja je u novom konceptualnom sistemu deo sistema nacionalne bezbednosti. Od zakona se očekivalo da reši brojna pitanja i dileme i uvede red u ovu oblast koja po nekim proračunima predstavlja veoma profitabilnu granu privrede. Očekivanja su bila da se do kraja urede pitanja kao što su: 1) potrebe za institucionalizacijom partnerskog odnosa između javnog i privatnog sektora na obostranu korist, 2) potrebe iskazivanja zajedničkog interesa ka uspostavljanju željenog stanja bezbednosti u celom društvu i 3) potrebe definisanja mehanizama i ovlašćenja za ostvarivanje gore navedenog.
Na osnovu toga, zakonski okvir privatne bezbednosti trebalo je decidno da omogući: 1) novu ulogu privatnog sektora, 2) međusobnu komunikaciju i razmenu podataka između javnog i privatnog sektora, 3) obaveznost obaveštavanja o pripremanim ili izvršenim krivičnim delima o kojima postoje saznanja, 4) saradnju na poslovima zaštite obavezno štićenih objekata, 4) saradnju u kriznim situacijama uključujući tu i prirodne katastrofe, saobraćajne nesreće, štrajkove, diverzije, sabotaže, terorističke napade i slično, 5) saradnju u odabiru i obuci kadrova kao i 6) saradnju u planiranju poslova i izradi projekata obezbeđenja.
U ovom radu dat je kritički osvrt na neke teorijske i stručne kontroverze u rešenjima koja nudi Zakon, a u cilju davanja odgovora da li je postignut cilj donošenja jednog ovakvog pravnog akta.
Ključne reči:
bezbednost, privatno obezbeđenje, fizičko-tehnička zaštita, plan obezbeđenja.