Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2014, vol. XLVIII, br. 2, str. 257–287
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.25(497.113)
doi: 10.5937/zrpfns48-6767
Autor:
Dr Slobodan P. Orlović, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ovaj rad nastoji da da kratak pregled svih dosadašnjih najviših pravnih akata Vojvodine, a posebno u svetlu donošenja novog Statuta od 2014. I ovakav „nemonografski“ pregled može doprineti odgovorima na neka od „večitih“ pitanja u vezi sa ustavnopravnim sistemom, od kojih je prvo kako sistem učiniti funkcionalnim, zatim do kog nivoa decentralizovati državu, da li asimetrija unutrašnjeg uređenja gradi ili razgrađuje državu i dr.
Primer dosadašnje autonomije Vojvodine i njenih najviših propisa dokaz je da u Srbiji nije bilo trajnijeg i doslednog poimanja autonomije. Pokrajina je krenuvši od uobičajenog nivoa autonomije došla do stepena federalne jedinice (države) koji je bio potvrđen pokrajinskim Ustavom od 1974. Potom je Vojvodina vraćena na status političko-teritorijalne autonomije čiji je najviši propis ponovo statut, po pravnoj snazi podzakonski propis.
U radu su sumarno obrađena pitanja hijerarhije pravnih akata, teorijskog i komparativnog pojma autonomije, istorije ideje autonomije Vojvodine i sadržina ranijih vojvođanskih statuta, Ustavnog zakona i Ustava. Sve to je bilo neophodno da bi se bolje razumele odredbe novog Statuta od 2014. i odredilo njegovo mesto u pravnom sistemu Srbije.
Ključne reči:
pokrajinski pravni akti, autonomija, ustav, statut, Srbija, Vojvodina.