Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 3, str. 207–233
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 341.63:330.322
doi: 10.5937/zrpfns46-3011
Autor:
Dr Sanja Đajić, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Međunarodna investiciona praksa ukazuje na činjenicu da i investotori i
države često koriste načelo dobre vere kao osnov svojih zahteva. Arbitražne odluke
ilustruju načine na koje obe strane koriste načelo dobre vere koje je postalo
važno procesno i suptancijalno pravilo međunarodnog investicionog prava. U
ovom radu autorka istražuje novije trendove da bi ustanovila stvarni značaj koje
će ovo načelo imati u konkretnom slučaju. Rad takođe pruža pregled novije
prakse i nalaza arbitražnih sudova kada postupaju po zahtevima na osnovu načela
dobre vere. Zaključak je da iako tužioci imaju boljih izgleda da ostvare
svoje zahteve korišćenjem načela dobre vere putem standarda poštenog i pravičnog
tretmana i opravdanih očekivanja, novija praksa možda upućuje na promenu
ovog trenda. Primeri iz novije prakse, u predmetima Insejsa, Feniks i TSA
Spektrum, ukazuju na moguću promenu ranije prakse i nastanak novog osnova
za odbranu država u investicionoj arbitraži. Imajući u vidu činjenicu da investicioni
arbitražni sudovi pokazuju stav da je načelo dobre vere samostalan i autonoman
pravni standard, položaj država u postupku se zahvaljujući ovome poboljšava.
Tužene države će, praksa pokazuje, koristiti načelo dobre vere da bi
osporile mogućnost vođenja postupka na osnovu člana 41 stav 5 IKSID Arbitražnog
pravilnika, nadležnost tribunala i dopuštenost tužbe, kao odbranu u meritumu
i radi osporavanja prava tužioca na naknadu.
Ključne reči:
Načelo dobre vere – investiciona arbitraža – načelo poštenog
i pravičnog tretmana – načelo opravdanih očekivanja – nadležnosti suda i dopuštenost
tužbe – nesavesno postupanje