Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2012, vol. XLVI, br. 1, str. 475–490

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.441.13(497.11)

doi: 10.5937/zrpfns46-1922

Autor:

Dr Atila Dudaš, asistent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

 

Sažetak:

Na razvoj domaće doktrine o kauzi ugovora je presudan uticaj
imalo usvajanje Zakona o obligacionim odnosima 1978. godine. Do
usvajanja Zakona doktrinarni stavovi o kauzi ugovora u domaćoj pravnoj
nauci pokazuju visok stepen različitosti: obuhvatali su gotovo sve osnovne
teorijske pravce, od antikauzalističkih, preko ekonomskih, do savremenih,
objektivno-subjektivnih poimanja kauze ugovora. U periodu do donošenja
Zakona o obligacionim odnosima doktrinom kauze naročito su se bavili
Dragoljub Aranđelović, Živojin Perić, Lazar Marković, Andrija Gams, Stevan
Jakšić, Vladimir Kapor i Mihailo Konstantinović.
Zakon o obligacionim odnosima je pojam kauze ugovora izričito
uobličio u jedan od uslova punovažnosti i dejstva ugovora. Ovakav, pristup
zakonskog uređivanja pitanja pravne relevantnosti cilja ugovora je
imao veliki uticaj na razvoj domaće doktrine o pojmu kauze ugovora. S
jedne strane, kauza ugovora je postala pozitivnopravni institut, te su joj
gotovo svi autori po usvajanju Zakona posvetili odgovarajuću pažnju, za
razliku od predzakonskog perioda u kojem je bilo autora koji je uopšte
nisu razmatrali. U ovom radu se izlažu shvatanja Stojana Cigoja, Ljubiše
Miloševića, Živomira Đorđevića, Borisa Viznera, Martina Vedriša, Želimira
Šmalcelja, Jakova Radišića, Slobodana Perovića, Jožefa Salme i
Olivera Antića. S druge strane, sužava se dijapazon različitih mogućih
poimanja kauze ugovora u doktrini. Po usvajanju Zakona zapaža se tendencija
nestajanja shvatanja koja u potpunosti poriču neophodnost postojanja
pojma kauze ugovora, te se u pretežnom delu doktrine zauzima
kauzalistički stav, pri čemu se mogu uočiti određene razlike u pojmovnom
određivanju kauze ugovora. Izuzetak predstavlja Boris Vizner, koji smatra
da se odredbe Zakona o osnovu ugovorne obaveze uopšte ne odnose
na kauzu ugovora, već na titulus, kao i Martin Vedriš, koji u njima vidi
pojam osnova pravnog posla (Geschäftsgrundlage) iz germanske pravne
doktrine. Ostali autori smatraju da je Zakon u odredbama o osnovu ugovorne
obaveze prihvatio romanski pojam kauze ugovora, pri čemu je
uglavnom određuju u okvirima premisa neoklasične teorije.

Ključne reči:

kauza ugovora, kauza ugovorne obaveze, kauza,
osnov, osnov ugovora, osnov ugovorne obaveze, pravni osnov