Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 3 tom 2, str. 647–662
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.222:341.212
doi: 10.5937/zrpfns45-0103
Autor:
Mr Bojan Tubić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Načelo uti possidetis juris je bilo osnovno načelo pri određivanju
državnih granica u vreme dekolonizacije. Ono je primenjivano u
Latinskoj Americi i Africi, ali je svoju primenu našlo i krajem 20. veka u
procesu disolucije SSSR, SFRJ i Čehoslovačke. Načelo uti possidetis juris
se zasniva na pretpostavci da su bivše kolonijalne administrativne granice
čuvale stabilnost i teritorijalni integritet. Ono je nesumnjivo povezano
sa pravom naroda na samoopredeljenje. Ono čuva postojeće granice
sprečavajući secesiju, ali na taj način ne dozvoljava rešavanje pitanja loše
određenih i spornih granica. Nejasne osnove po kojima su određivane
granice mogu biti izvor haosa i sporova, što se i pokazalo u slučajevima
pred Međunarodnim sudom pravde. Vladajući stav u teoriji je da bi se
načelo uti possidetis juris trebalo primenjivati uz određena ograničenja,
u periodu posle dekolonizacije, kao osnovu za očuvanje teritorijalnog integriteta
postkolonijalnih država.
Ključne reči:
uti possidetis juris, granice, međunarodno pravo, država,
samoopredeljenje