Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 3 tom 2, str. 599–612
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.234:339.727.22
doi: 10.5937/zrpfns45-0100
Autor:
Dr Petar Đundić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Rad predstavlja razmatranje pravnih i faktičkih posledica
razlikovanja zakonite i nezakonite eksproprijacije imovine stranog ulagača
od strane države domaćina. Autor analizira uticaj zakonitosti eksproprijacije
na iznos naknade čiju isplatu duguje država, pitanje da li
indirektna eksproprijacija može biti zakonita, te posledice koje nezakonito
oduzimanje ulaganja može imati na priznavanje dejstva tog čina na
teritoriji strane države. Savremena arbitražna praksa stoji na stanovištu
da nezakonita eksproprijacija povlači za sobom obavezu država domaćina
da isplati ulagaču ne samo iznos tržišne vrednosti ulaganja u trenutku
eksproprijacije, već i sumu koja je adekvatna uvećanju vrednosti
ulaganja do kojeg je došlo od trenutka oduzimanja do dana donošenja
odluke. Mada je u arbitražnoj praksi i pravnoj doktrini rasprostranjeno
shvatanje da je svaka indirktna eksproprijacija automatski i nezakonita,
zbog činjenice da država domaćin nije ulagaču ponudila isplatu naknade,
takvo gledište je logički neodrživo i necelishodno. Zaključak arbitražnog
suda da je država izvršila indirektnu eksproprijaciju trebalo bi
posmatrati kao prethodni uslov koji aktivira obavezu države da isplati
naknadu u iznosu predviđenom BIT. Povreda međunarodne obaveze države
i primena strožeg standarda naknade usledila bi tek ako bi se država
oglušila o ovu obavezu. Negativne posledice nezakonite eksproprijacije
mogu se ogledati u nepriznavanju njenog dejstva na teritoriji drugih
država. Ipak, te posledice u velikoj meri zavise od spremnosti nacionalnih
sudova da se upuste u ispitivanje zakonitosti ponašanja organa
druge države.
Ključne reči:
eksproprijacija, strana ulaganja, dvostrani sporazumi
o zaštiti investicija, investiciona arbitraža