Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2009, vol. XLIII, br. 3, str. 393–408
jezik rada: nemački
Originalni naučni rad
udk: 347.74:338.48(439)
interdoi: 10.5937/zrpfns43-0074
Autor:
Dr Tekla Pap, docent
Univerzitet u Segedinu
Pravni fakultet u Segedinu
Sažetak:
Autor anaizira četiri aspekta ugovora u timesharing-u:
1. Pravna regulativa (u evropskom komunitarnom pravu i nacionalnim pravima)
2. Pojmovna analiza timesharing ugovora
3. timesharing-sistem i
4. Afirmacija ugovora.
Evropski parlament i Savet su 24. oktobra 1994. godine usvojili Smernicu br. 94/47/EZ o zaštiti sticalaca u pogledu određenih aspekata kod ugovora o korišćenju prava na nepokretnostima na određeno vreme. Konstatuje se razlika između nacionalnih pravnih sistema i zajedničkog evropskog tržišta, koji sprečavaju funkcionisanje zajedničkog tržišta i ugrožavaju slobodnu konkurenciju. Sticalac prava privremenog korišćenja nepokretnosti, zasnovan ugovorom o timesharing-u bi trebalo da ima najvišu pravnu zaštitu (pravo na informaciju, obezbeđenje prava povraćaja u pređašnje stanje) a isto tako i prenosilac prava privremenog korišćenja ima pravo na obezbeđenje naknade za ustupanje. Zbog razlika u nacionalnim zakonodavstvima neophodno je propisivanje minimuma ovog ugovora na evropskoj razini. Sama Smernica je imala nameru da sveobuhvatno uredi ugovor o timesharing-u, posebno u pogledu bitnih elemenata ugovora, prava na informisanje i zaštite sticaoca prava korišćenja. Postoje različite koncepcije nacionalnih zakona u pogledu pitanja kodifikacije ovog ugovora. Neki ga smeštaju u kontekst prava zaštite potrošača (npr. skandinavske zemlje, Engleska, SR Nemačka ili Austrija), drugi u domen poreskog prava (kao što su Grčka, Portugal, Španija ili Francuska).U nacionalnim pravima postoje razlike u pogledu forme, bitnih elemenata, stranaka ovog ugovora, ali i u pogledu prava potrošača na povraćaj u pređašnje stanje.
Ugovor o timesharing-u ima značaj pre svega u domenu ustupanja prava na privremeno korišćenje turističkih objekata.
Ključne reči:
timesharing, pravo na korišćenje nepokretnosti na određeno vreme na osnovu ugovora, nacionalna prava i komunitarno pravo