Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2007, vol. XLI, br. 3, str. 513–525
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 347.965.42
interdoi: 10.5937/zrpfns41-0051
Autor:
Marko Knežević, saradnik u nastavi
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Nefleksibilnost i nedovoljna efikasnost i ekonomičnost sudskog postupka s jedne strane, i želja stranaka da reše svoj građanskopravni spor na obostrani interes s druge strane, doveli su do uspostavljanja alternativnih metoda rešavanja građanskopravnih sporova o pravima kojima stranke slobodno raspolažu. Jedan od takvih metoda je posredovanje – postupak u kojem stranke sporazumno ovlašćuju treće neutralno lice – posrednika da im pomogne u zaključivanju sporazuma, ali bez mogućnosti da im nametne obavezujuće rešenje. Specifična oznaka ovog postupka, u odnosu na ostale metode mirnog rešavanja sporova, jeste posrednik i njegova aktivnost na sporazumnom rešavanju spora stranaka. Sadržinu postupka posredovanja čine pregovaračka delatnost stranaka i posrednička aktivnost posrednika, čiji se zadatak sastoji u tome da stranke taktično usmeravaju ka pravdenom rešenju spora. Celukopan postupak zavisi međutim od veštine i tehnike posrednika, s obzirom da stranke nisu same sposobne da direktnim pregovorima reše svoj spor. Stoga je posednik centralna figura u ovom postupku, a za uspeh posredovanja – sporazum stranaka – odlučujuća je uloga posrednika. Zakonodavac izričitim normiranjem pojedinih radnji posrednika opredeljuje i njegovu ulogu u zaključenju sporazuma. Ne osporavajući mu ulogu najvažnijeg činioca postupka, analizom radnji koje posrednik može da obavlja, može se zaključiti da Zakon ipak daje pasivniju ulogu posredniku u 3aključenju sporazuma stranaka, u gradaciji sa mogućim modalitetima.
Ključne reči:
Građanskopravni spor, postupak posredovanja, posrednik, uloga posrednika.