Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2007, vol. XLI, br. 3, str. 197–211
jezik rada: srpski
Izvorni naučni rad
udk: 347.232.4
interdoi: 10.5937/zrpfns41-0035
Autor:
Dr Danica Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Održaj predstavlja originarni način sticanja prava svojine na osnovu kvalifikovane državine koja je u kontinuitetu trajala zakonom određeno vreme. Naše pravo poznaje dve vrste održaja, redovni i vanredni. Razlika među njima je u kvalifikovanosti državine u dužini rokova za održaj, zavisno od toga da li se održajem stiče svojina na pokretnoj ili nepokretnoj stvari. Za redovan održaj se prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, zahteva da državina bude zakonita koja je istovremeno i svojinska, savesna i prava, a rokovi za održaj su za pokretne stvari tri godine a za nepokretne deset. U slučaju vanrednog, održaja zahteva se manji stepen kvalifikovanosti državine nego u slučaju redovnog održaja, jer je potrebno da državina bude samo savesna, s tim što se savesnost ceni strožije nego u slučaju redovnog održaja, a rokovi su duži i iznose, deset godina za pokretne i dvadeset za nepokretne stvari. Predmet ovog rada su razmatranja o tome šta se smatra, zakonitom a šta nezakonitom državinom, savesnom i nesavesnom državinom, i pravom i manljivom državinom, imajući u vidu da su uslovi za sticanje prava svojine održajem vezani za kvalitet državine. S obzirom da se na osnovu Zakona za sticanje prava svojine održajem zahteva ne samo kvalifikovana, uzukapiona, državina nego i od ovarajući protek vremena posebna pažnja je posvećena rokovima za održaj.
Ključne reči:
održaj, redovni održaj, vanredni održaj, zakonita državina, savesna državina, rokovi potrebni za održaj stvari, pokretne i nepokretne stvari