Zbornik radova

DA LI JE ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI ZAKAZAO?

Ceo text rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2018, vol. LII, br. 1, str. 137–152

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 343.55:340.132

doi: 10.5937/zrpfns52-17978

Autor:

Dr Branislav R. Ristivojević, redovni profesor

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Sažetak:

Pisac se u radu bavi mogućim uzorcima naglog povećanja broja ubistava i samoubistava u porodičnom nasilju u Srbiji o kome u poslednje vreme izveštavaju čak i organi zaduženi za njegovo sprovođenje. Prema njima broj ubistava u porodičnom nasilju naglo povećao. Ono što su mnogi izveštači ovih događaja zabeležili, ali tome nisu pridali naročitu važnost jeste podatak da je barem 2/3 izvršilaca tih ubistava odmah izvršilo i samoubistvo.
Iz ovog podatka pisac izvodi zaključak da ih je po svemu sudeći, budući da su samoubice u pravilu očajni i beznadni ljudi, jedan krajnji bezizlaz iz životnih problema naveo na ovako ekstreman korak. Pisac vidi uzrok ovome u neopravdanim i nelegitiminm kvazisankcijama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Naime, hitne mere, kako ih naziva Zakon, su po svim svojim materijalnim sadržajima i odlikama krivične sankcije. I to vrlo teške sankcije. One koje oduzimaju čoveku mogućnost da vidi svoju porodicu i da živi u svojoj kući. Štaviše, one se izriču pojedincu koji ništa nije uradio, tzv. mogućem učiniocu nasilja u porodici. Na žalost, za razliku od klasičnih krivičnih sankcija koje se izriču od strane suda u krivičnom postupku, ove se izriču od strane policije nakon par desetina minuta razgovora sa čovekom koga Zakon naziva mogući učinilac nasilja u porodici. Rečju, zakonodavac je izmislio funkcionalni ekvivalent najtežih krivičnih sankcija neopterećen krivičnom procedurom odnosno neku vrstu kvazikazni koja se izriče kvaziučiniocu krivičnog dela u kvaziproceduri. Time je stvorio hibrid sa smrtonosnim posledicama. Krivična represija koja se doživljava od strane adresata krivičnog prava kao krajnje neopravdana i nelegitimna uvek vodi krajnjem otporu i odbijanju koja ishoduje pogoršanjem i zaoštravanjem društvene pojave koju bi navodno da reši.
Ovo dejstvo Zakona je pojačano uzbudljivim i enegičnim izveštavanjem srpskih medija o najnastranijimm i najčudnijim slučajevima nasilja u porodici. Preuveličavanjem problema šalje se jedna iskrivljena slika ove patološke društvene pojave koja se mehanizmima Tardovog Zakona imitacije umnožava u žalosnoj ubilačko-samoubilačkom strasti. Zakonodavac je mora da do najvišeg stepena zaoštri bol, gnev i očajanje kada je uspeo na samo da navede ljude da ubijaju, nego i da okončaju svoje živote.

Ključne reči:

femicid, siuicid, hitne mere, nasilje u porodici, kvazikazne.

 

Pretraga