Zbornik radova

PREDSEDNIK REPUBLIKE U USTAVNOM PORETKU SRBIJE – DESETOGODIŠNJICA USTAVA OD 2006.

Ceo text rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2016, vol. L, br. 2, str. 713–725

jezik rada: srpski

Pregledni članak

udk: 342.511:342.4(497.11)”2006”

doi: 10.5937/zrpfns50-12050

Autor:

Aleksandar S. Đorđević, student doktorskih studija

Univerzitet u Beogradu

Pravni fakultet u Beogradu

This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Sažetak:

Od uvođenja višestranačja u Srbiji, predsednik Republike je bio u središtu pažnje. To naročito važi za period važenja Ustava Srbije od 1990, ali i posle, otkada je na snazi Ustav od 2006. Ukoliko bi se zadržali isključivo na normativnoj analizi, nema dileme da bi zaključak bio da je ustavotvorac nastojao da od predsednika Republike stvori moderatornu vlast koja svojim nezavisnim ustavnopravnim položajem treba da doprinosi uspostavljanju ravnoteže u sistemu vlasti. U ustavnoj praksi, u prethodnih deset godina, za važenja Ustava Srbije od 2006, imali smo dva potpuno različiti „stila predsednikovanja“, pri čemu nijedan ne odgovara važećoj „ustavnopravnoj slici“ ove institucije. Od 2007. do 2012. predsednik Republike Tadić se ponašao kao centralna ustavna figura, težeći da usredsredi vlast u svojim rukama, oslanjajući se na moć koja je proizlazila iz pozicije vođe tada najjače političke partije. S dolaskom na mesto predsednika Nikolića, koji se odrekao funkcije predsednika političke partije, ustavna i politička moć se pomeraju gotovo u potpunosti ka predsedniku Vlade, a predsednik Republike se katkad ponaša i ispod ustavnih ovlašćenja kojima raspolaže.

Ključne reči:

Ustav od 2006. – Predsednik Republike. – Izbor predsednika. – Ovlašćenja predsednika. – Odgovornost predsednika.

 

Pretraga