Zbornik radova

KONVENCIONALNA UPOTREBA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA I IMISIJE GENETSKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA

Ceo text rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2014, vol. XLVIII, br. 3, str. 81–105

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.453.1:504.3

doi: 10.5937/zrpfns48-7414

Autor:

Dr Dušan Nikolić, redovni profesor

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu


Tamara Gajinov, student doktorskih studija

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

Sažetak:

Pravo svojine više ne daje vlasniku punu slobodu u pogledu upotrebe stvari. Naročito kada se radi o značajnim resursima kao što je poljoprivredno zemljište. Pravo svojine je danas privilegia odiosa. U najvišim pravnim aktima i zakonima više zemlja, kao i u presudama Suda pravde EU, naglašava se da ono nije apsolutno i da ima određenu socijalnu funkciju. Od vlasnika se očekuje da zemljište upotrebljava i da to čini na konvencionalni način. Konvencionalno bi, po logici stvari, trebalo da bude samo ono što je prihvaćeno od strane šire društvene zajednice kao korisno i razumno. Međutim, u savremenom svetu nije uvek tako. Pod konvencionalnom poljoprivredom se podrazumeva intenzivna proizvodnja biljaka uz primenu veštačkih đubriva i hormona rasta, pesticida, fungicida i insekticida i drugih hemijskih sredstava. U SAD i nekim drugim zemljama pod isti pravni režim se podvodi i proizvodnja biljaka čija je DNK izmenjena tehnikama genetskog inženjeringa (GMO). Sa druge strane, tradicionalna, organska poljoprivreda se tretira kao izuzetak i za nju važe posebna, restriktivnija pravila.
Civilizacija je očigledno dospela u apsurdnu situaciju. Normalnim se smatra ono za šta se pouzdano zna da je u mnogim segmentima štetno i dugoročno neodrživo (konvencionalna poljoprivreda), toleriše se ono za šta se ne zna pouzdano da li je i do koje mere štetno (GMO poljoprivreda), a izuzetkom se smatra ono za šta se pouzdano zna da nije štetno, odnosno da je najmanje štetno (organska poljoprivreda).
Od toga da li se proizvodnja GM biljaka tretira kao konvencionalna zavisi da li su imisije i emisije GMO sa određene nepokretnosti dopuštene ili nedopuštene, odnosno, da li će se vlasnik ili korisnik zemljišta smatrati odgovornim za smetanje i, eventualno, štetne posledice koje nastupe usled kontaminacije okruženja. U prvom delu ovog rada razmotreno je šta se u uporednom pravu podrazumeva pod konvencionalnom upotrebom. Drugi deo rada je posvećen imisijama genetski modifikovanih organizama.
U Srbiji je zabranjena proizvodnja GM biljaka. Međutim do kontaminacije okruženja može doći u slučaju kada vlasnik ili korisnik poljoprivrednog zemljišta postupi suprotno zabrani. Tada se otvara niz pitanja na koja tradicionalni instituti građanskog prava ne daju potpune i sasvim precizne odgovore.

Ključne reči:

upotreba zemljišta, GMO, imisije, kontaminacija, odgovornost.

Pretraga